У Шумадији је закуп земље права багатела: Годину дана један хектар кошта до 100 евра

Иако имају наслеђена имања, да би опстали у пољопривреди морају да праве калкулације, а за то су им потребне веће површине.

Овај посао је плаћен 150 евра ДНЕВНО, а у Србији зна да га ради СВАКО!

Посао у Србији који нико неће а плата је 1.000 евра, ево о којем послу је реч

Руководећи се тржишним принципима, ако земљу заузму воћем, које има добру цену, немају где житарице. Без житарица, пак, не могу да опслуже сточарску производњу.

А за цену закупа земље у овом делу Србије - багатела је слаб израз. 

Годишњи закуп једног хектара земље креће се од 50 до 100 евра. Рентирају је пољопривредници који имају газдинства и који се већ баве производњом житарица, воћа и поврћа. Земљу у закуп дају старачка домаћинства, само да не стоји докона. А један од разлога изнајмљивања земље су релативно мала наслеђена имања. 

Момчило Тодоровић, из Старог села код Јагодине има 15 хектара своје земље. Закупљује још 15. На изнајмљеној земљи сеје кукуруз, пшеницу и овас, јер има близу 30 грла крупне стоке. На својој је засадио вишње од којих ове године убира добар профит. 

- У питању је чиста калкулација. Иако сам наследио релативно велики посед, морао сам још да закупим да бих опстао. На оној земљи која је погоднија садим одређену културу која има добру цену, а на осталој оно што ми треба за функционисање газдинства. Да изнајмите хектар земље овде у Поморављу не треба вам више од 50 евра. Ако је боља или на бољем месту за одређену културу, онда око 100 евра. Ево рецимо, на једној парцели од 80 ари засадио сам 750 стабала вишње. Она ове године има добру цену и тренутно је боља варијанта од житарица - каже Тодоровић. 

И његов комшија Синиша Алексић поред своје, изнајмљује још осам хектара земље. Каже да је познато да пољопривредник одавно не сме да се "ослони на једну грану", већ мора да комбинују сточарство, ратарство и воћарство. 

- Нуде овде у нашем крају ко хоће да ради земљу, само да не стоји докона. Кад погледате, то су ситне паре. Ко има да уложи, он је узима и ради. Углавном узимају домаћинства где су потомци остали на селу и определили се да се баве пољопривредом. Моја два сина су остала на селу. Дакле, да не бисмо седели скрштених руку, изнајмили смо земљу. На неким парцелама сејемо житарице, а на другим смо засадили вишњу - каже Алексић. 

Једна од разлога због кога су они који живе од пољопривреде приморани на овакав корак су и релативно мали поседи. Управо су они карактеристични за Шумадију и Поморавље. Величина наслеђене земље не прелази пет хектара. 

"Јачи" домаћини у Шумадији се некада имали максимално 15 хектара земље. Уколико је било више наследника, земља се делила и сваком је остајало тек да може да преживи. У данашње време, они који су одлучили да живе на селу и од села, не могу са том површином да опстану. 

Подразумева се да је цена закупа у овом делу Србије најмања ставка у пољопривреди. Они којим имају да уложе у њу, могу и да рачунају да ће имати користи од ње. Са тим се слаже и Слађан Ракић, који има своју парцелу у селу Ресник код Крагујевца. Он каже да и они којим немају наслеђену очевину или дедовину могу да се упусте у пољопривредну производњу.

- У Реснику половину парцела нико не обрађује. Земља се нуди малтене џабе, само да на њој не расте коров и врзина. Село је скоро опустело, некад је било и по 30 ђака, а сада их нема - каже Ракић. Сличну понуду добио је и Владимир Ђорђевић из Пајазитова, где је почео да се бави козарством. Комшије - наследници који живе у граду и из старачких домаћинстава буквално су га молили да напаса козе на њиовим имањима, како не би била у корову.