Petorica Srba otišli na selo i zasadili ove sadnice: Plodove će čekati pola decenije, ali su sve već prodali
Petorica zadrugara ušla u biznis
Prvom rodu mogu da se nadaju tek za pet godina, a stablima punim plodovima tek za deceniju. I taj podatak, petoricu mladih Kragujevčanina, nije omeo da pokrenu uzgoj lešnika i osnuju Zemljoradničku zadrugu specijalizovanu za ovo koštunjavo voće. Kako kažu predrag Rmuš, Srđan Novčić, Vuk Vasilić, Slaviša Milikić i Dušan Aleksić već su dogovorili otkup prvih plodova sa italijanskom kompanijom.
Da li znate šta su MUTAVDŽIJA ili RABADŽIJA? Evo liste ZANATA koji IZUMIRU, a neverovatno su korisni
Građani, lepe vesti, država nam poklanja 5.000 dinara za odmor! Vlada izdvaja DODATNA SREDSTVA za vaučere
EVO KAKO NAS POTKRADAJU U SUPERMARKETU: Kupac hteo da izmeri jabuke, ali vaga je KRILA NEPRIJATNO IZNENAĐENJE
U Desimirovcu, prvom selu do centra šumadijskog okruga, Petar Rmuš (32) zasadio je prvi hektar pod leskom, a sve je spremno za sadnju još pet. Do kraja naredne godine pod ovom voćkom petorica proizvođača imaće oko 16 hektara. A dvoipogodišnji Jakov, Petrov i Sanjin sin, povećao je ukupan prosek zadrugarskog podmlatka, pa sada njih petorica imaju jedanaestoro dece.
- Za njih ovo i radimo, jer će naše gazdinstvo postati unosno tek kada nam stignu i unuci – kaže Rmuš, inače grafički dizajner koji se školovao na umetničkom fakultetu u Rumi: - A ono što nas je najviše privolelo ovoj priči je da zasadi koji su jednom podignuti, žive 100 godina. Da bi se započeo ovakav biznis, osim velikih ulaganja neophodno je i strpljenje da se uloženi novac vrati. U podizanje ovog zasada uložio sam 65.000 evra. Osim nabavke sadnica i pripreme zemljišta, potrebni su i mehanizacija, traktor, freza, ograda, bunar za podzemno navodnjavanje.
Za razliku od Predraga koji je odrastao u maloj sredini, ostala četvorica uživaju što će pobeći od gradske gužve, pa su im parcela lešnika na imanjima u okolini Kragujevca i posao i melem za dušu. Srđan Novčić, koji je i predsednik Zadruge, svoje imanje navodnjava kompjuterski. Dok navodnjavanje kap po kap košta 2.000 evra po hektaru, podzemno je dvostruko skuplje!
- Na šest hektara staje 6.000 zasada, na svakom hektaru oko 444 sadnice. Cilj je da za pet godina prinos bude pet tona po hektaru. Trenutni prosek u Srbiji je 1,3 tone po hektaru. Naše zasade redovno obolaze agrarni stručnjaci, savetuju nas i obučavaju kako treba uzgajati lešnike. Cilj nam je da jednog dana budemo ozbiljni, ali i da pokrenemo sopstvenu preradu.
Petorica zadrugara deo su statistike po kojoj je u Srbiji tokom 2019. godine 5.640 gazdinstava gajilo lešnike. Kako u Ministarstvu poljoprivrede kažu, broj korisnika i površina pod novim zasadima raste iz godine u godinu. Ukupna proizvodnja lešnika prethodne godine iznosila je 5.428 tona, što predstavlja povećanje od oko 29 odsto u odnosu na 2017. godinu.
Naše privrednike čeka TEŠKA BORBA nakon ukidanja taksi: Povratak domaće robe na KiM neće biti brz i lak
Nova šansa za posao iz snova: NASA zapošljava astronaute, pogledajte koji su USLOVI ZA ZAPOSLENJE!
