Tužne cifre: Radnicima u Hrvatskoj čak 1.000 evra manje plate od radnika u Nemačkoj

Kada se uzmu u obzir troškovi života, radnici u 11 država članica iz srednje i istočne EU plaćeni su čak do 944 evra manje mesečno od radnika u Nemačkoj.

Istovremeno, razlike u neto mesečnim platama, prilagođene za sastav radne snage i strukturu ekonomije, veće su nego kada se u obzir uzmu samo troškovi života, pri čemu su najslabije plaćeni radnici u Rumuniji, a sledi Bugarska, Mađarska, Litvanija i Hrvatska, pokazuje studija Evropskog sindikalnog instituta (ETUI).

Jedan ženski fotograf ima REŠENJE: Zašto seksizam JOŠ UVEK postoji i kako da ga se rešimo

Srbi hrle da rade u OVU DRŽAVU: Iako je satnica 2 i po evra, radnici su prezadovoljni!

Radnici su plaćeni i manje, čak do 1058 evra manje, od radnika u Nemačkoj kada se u obzir uzmu i činioci kao što su doba i nivo obrazovanja, sektori i zanimanja radnika, pokazuje studija naziva "Šta pokreće razlike u platama u Evropi?" objavljena u izdanju Evropskog sindikalnog instituta.

Studija je takođe utvrdila velike razlike u platama između srednje/istočne Evrope i zapadne Evrope u proizvodnji, građevini, javnom i finansijskom sektoru, kao i na stručnim i tehničkim poslovima, ističe u saopštenju Savez samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH). 

- Hrvatska je, nažalost, svojom voljom upala u zamku niskih plata. Ako i dalje budemo među najslabije plaćenim radnicima u Evropskoj uniji, nemamo nikakvih izgleda da transformišemo nisku dodanu vrednost ekonomije, nemamo nikakvih izgleda za budućnost - upozorio je predsednik SSSH Mladen Novosel. 

Očekuje se novo povećanje plata u javnom sektoru, evo ZA KOLIKO!

Advokatica Evropske konfederacije sindikata Esther Lynch kazala je da se rad u srednjoj i istočnoj Evropi kažnjava nižim platama i naglasila da se razlike u platama ne mogu objasniti razlikama u troškovima života ili razlikama u radnoj snazi, već su razlike još veće ako se ti činioci uzmu u obzir.

Dodala je da su radnici na severozapadu Evrope bolje plaćeni zbog pravednijeg i transparentnijeg sastava određivanja plata, koji uključuje sindikate i pregovore s poslodavcima, što je, utvrdila je, ključni faktor prosperiteta i industrijskog uspeha Nemačke, Austrije, Norveške i nordijskih zemalja.