CENE ENERGENATA U EVROPI OBARAJU REKORDE: Kriza se sve više produbljuje - juče i zvanično probijen "PSIHOLOŠKI PRAG" za gas
Srbija je obezbedila uvoz šest miliona kubnih metara gasa, a kako je Aleksandar Vučić objasnio, potrebno nam je devet ili deset.
Energetski rolerkoster se ne zaustavlja. Poslednjih dana cene energenata vrtoglavo rastu, a juče je gas postigao rekordnu vrednost i doslovno nikada nije bio skuplji, jer je njegova cena prvi put u istoriji premašila 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara. U toku dana je cena skočila za više od 300 dolara i dostigla vrednost od 2.120. I cene električne energije su se popele na alarmantne nivoe usled uspona troškova za kupovinu prirodnog gasa. Krizu je pojačalo i obustavljanje fizičkog protoka gasa ka Nemačkoj kroz gasovod "Jamal-Evropa".
RASTE CENA GASA U EVROPI! Ponovo oboren istorijski rekord - evo koliko košta 1.000 kubnih metara
Otvoreni Balkan: Više posla i trgovine, manje birokratije i nerazumevanja
OGLASILI SE IZ EPS: Sistem je potpuno stabilan, nema kvarova u termoelektranama
"Gasprom" u ponedeljak nije rezervisao kapacitete za utorak za tranzit prirodnog gasa preko gasovoda "Jamal-Evropa" koji transportuje gas preko Poljske do Nemačke. Kao rezultat toga, fizički protok gasa tim cevovodom je obustavljen, a ruska kompanija nije rezervisala ni dodatne kapacitete za tranzit prirodnog gasa preko Ukrajine za januar. Na jučerašnjoj aukciji, kompanija je rezervisala svega 21,6 posto predložnog kapaciteta za pumpanje preko Poljske kroz gasovod "Jamal-Evropa. Kako je objavio Tass, od petka ruski gasni holding smanjuje obim rezervacija za tranzit gasa preko tog cevovoda.
Na otvaranju trgovanja na holandskom TTF čvorištu, cena je bila 1.803 dolara za 1.000 kubika, odnosno na 154,35 evra po MWh, da bi samo nekoliko sati kasnije uzletela na preko 2.000 dolara. Kao uzrok silovitog skoka cene neke agencije navode obustavu tranzita ruskog gasa preko cevovoda "Jamal-Evropa", pripisujući krivicu za to "Gaspromu", što je opovrgao poljski gasni monopolista PGNiG koji je saopštio da "Gasprom" ispunjava svoje ugovorne obaveze u skladu sa zahtevima te poljske energetske kompanije. PGNiG je u saopštenju objasnio da je do prekida dotoka gasa do Nemačke došlo zbog preusmeravanja isporuka u Poljsku, odnosno zato što je gasovod u reverzibilnom režimu.
Države širom Evrope se bore da očuvaju energetsku stabilnost. Mediji navode da je sudbina energetskog tržišta sada u milosti vremenskih prilika. Zaustavljanje reaktora u Francuskoj, koji čine 10 odsto nuklearnog kapaciteta te zemlje, zbog sigurnosnih problema pogoršalo je nestašicu energije u Evropi i povećalo rizik od nestanka struje u najhladnijim mesecima u godini. Na Francusku se u Evropi tradicionalno računa kao na izvoznika struje, ali toj zemlji sada treba ozbiljan uvoz za pokrivanje domaće tražnje. Evropski analitičari ocenjuju da na Starom kontinentu može da dođe do čestih nestanaka struje, takozvanog blekauta.
U prethodna dva meseca, isporuke ruskog gasa u zemlje Evropske unije smanjene su za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u dokumentu Evropske komisije u koji je uvid imala agencija Rojters. Neizvesna je i budućnost Severnog toka 2, pošto je Nemačka suspendovala sertifikaciju tog gasovoda.
Zbog astronomskih cena gasa i nedovoljnih količina ovog energenta u evropskim skladištima neke zemlje EU, uključujući Španiju, Grčku i Rumuniju, založile su se za zajedničku kupovinu tog enregenta, navodeći da bi taj potez pomogao da se povećaju zalihe, koje bi mogle da se koriste u vanrednoj situaciji velike nestašice. Evropska komisija planira uspostavljanje sistema po kojem će članice Unije zajednički kupovati gas i formirati strateške rezerve tog energenta, ali to je dogovor koji bi se mogao realizovati tek sledeće zime, dok će za ovu sezonu svi morati da potraže drugačije i brže rešenje.
Međunarodni monetarni fond upozorava da se mogu očekivati nova poskupljenja tokom grejne sezone, a da bi do stabilizacije moglo doći tek na proleće. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže da je probijen "psihološki prag" od 2.000 dolara i da se može očekivati da berze počnu dalje da "luduju".
- Ionako teška situacija u Evropi se sada dodatno kompikuje. Ne verujem, ipak da će doći do ozbiljnih retsrikcija, jer bi one dodatno koštale energetski sistem svake zemlje, pošto bi njihov uticaj na privredu bio poguban. One su najskuplja varijanta u borbi protiv eneregtske krize. Svaki energetski sistem je projektovan na konstantnom naponu i ako mu se isključi struja, dobijete prenapregnut sistem i on "puca" - objašnjava Zdravković.
On napominje da su pojedine zemlje poput Francuske, Holandije i Francuske počele da "dopinguju" svoje energetske sisteme i da im daju subvencije od 20 do 80 dolara po megavat-satu.
Uoči dolaska sve hladnijeg vremena energetskom sektoru dodatne probleme zadaje i cena struje. Na spot tržištu se i ona približila brojci od 400 evra po megavat-satu. Inače, megavat struje je u prvom kvartalu ove godine koštao od 50 do 60 evra.
Novi skok je rezultat niza uzroka, uključujući hladni talas, poskupljenje i nesigurnosti oko snabdevanja gasom, pad proizvodnje iz vetra i prekid rada nuklearnih reaktora u Francuskoj.
Cene na nacionalnim berzama energenata i evropskoj platformi EEX dostigle su rekordne nivoe. Troškovi su prešli 400 evra za Francusku, Nemačku, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Italiju i Slovačku. Najjeftinija struja je u Bugarskoj i Grčkoj gde je vrednost 342 evra. Cena za Srbiju je 396 evra, a za Rumuniju 395 evra po megavat-satu.
Srbija traži dodatne količine gasa
Činilo se da će Srbija biti pošteđena udara energetske krize u Evropi, jer je od Rusije dobila povoljniju cenu gasa od 270 dolara za 1.000 kubnih metara i obezbedila sigurno snabdevanje tokom zime, ali je u našoj zemlji do "energetskog kolapsa", došlo zbog problema u Termo-elektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu, koja je zbog korišćenja lošeg uglja praktično stala sa proizvodnjom struje. Zbog toga je Srbija bila prinuđena da uvozi električnu energiju po visokim cenama na spot tržištu.
Srbija je obezbedila uvoz šest miliona kubnih metara gasa, a kako je Aleksandar Vučić objasnio, potrebno nam je devet ili deset. Zato se sada razgovara za dodatnih četiri miliona kubika, koje bi tokom pregovora u Sankt Peterburgu trebalo da izdejstvuje tim na čelu sa generalnim direktorom "Srbijagasa" Dušanom Bajatovićem.
- Da li ćemo dobiti dodatne količine ne zavisi od Bajatovića, već od raspoloživih rezervi koje Rusija trenutno ima. Dok se Evropa bavila Južnim tokom, Turskim i Sevrenim tokom 1 i 2, Rusi su se povezali sa Kinom i ostalim azijskim zemljama i imaju novu rutu, tako da su količine ograničene - kaže Miloš Zdravković.
