ЦЕНЕ ЕНЕРГЕНАТА У ЕВРОПИ ОБАРАЈУ РЕКОРДЕ: Криза се све више продубљује - јуче и званично пробијен "ПСИХОЛОШКИ ПРАГ" за гас
Србија је обезбедила увоз шест милиона кубних метара гаса, а како је Александар Вучић објаснио, потребно нам је девет или десет.
Енергетски ролеркостер се не зауставља. Последњих дана цене енергената вртоглаво расту, а јуче је гас постигао рекордну вредност и дословно никада није био скупљи, јер је његова цена први пут у историји премашила 2.000 долара за хиљаду кубних метара. У току дана је цена скочила за више од 300 долара и достигла вредност од 2.120. И цене електричне енергије су се попеле на алармантне нивое услед успона трошкова за куповину природног гаса. Кризу је појачало и обустављање физичког протока гаса ка Немачкој кроз гасовод "Јамал-Европа".
РАСТЕ ЦЕНА ГАСА У ЕВРОПИ! Поново оборен историјски рекорд - ево колико кошта 1.000 кубних метара
Отворени Балкан: Више посла и трговине, мање бирократије и неразумевања
ОГЛАСИЛИ СЕ ИЗ ЕПС: Систем је потпуно стабилан, нема кварова у термоелектранама
"Гаспром" у понедељак није резервисао капацитете за уторак за транзит природног гаса преко гасовода "Јамал-Европа" који транспортује гас преко Пољске до Немачке. Као резултат тога, физички проток гаса тим цевоводом је обустављен, а руска компанија није резервисала ни додатне капацитете за транзит природног гаса преко Украјине за јануар. На јучерашњој аукцији, компанија је резервисала свега 21,6 посто предложног капацитета за пумпање преко Пољске кроз гасовод "Јамал-Европа. Како је објавио Tass, од петка руски гасни холдинг смањује обим резервација за транзит гаса преко тог цевовода.
На отварању трговања на холандском TTF чворишту, цена је била 1.803 долара за 1.000 кубика, односно на 154,35 евра по MWh, да би само неколико сати касније узлетела на преко 2.000 долара. Као узрок силовитог скока цене неке агенције наводе обуставу транзита руског гаса преко цевовода "Јамал-Европа", приписујући кривицу за то "Гаспрому", што је оповргао пољски гасни монополиста ПГНиГ који је саопштио да "Гаспром" испуњава своје уговорне обавезе у складу са захтевима те пољске енергетске компаније. ПГНиГ је у саопштењу објаснио да је до прекида дотока гаса до Немачке дошло због преусмеравања испорука у Пољску, односно зато што је гасовод у реверзибилном режиму.
Државе широм Европе се боре да очувају енергетску стабилност. Медији наводе да је судбина енергетског тржишта сада у милости временских прилика. Заустављање реактора у Француској, који чине 10 одсто нуклеарног капацитета те земље, због сигурносних проблема погоршало је несташицу енергије у Европи и повећало ризик од нестанка струје у најхладнијим месецима у години. На Француску се у Европи традиционално рачуна као на извозника струје, али тој земљи сада треба озбиљан увоз за покривање домаће тражње. Европски аналитичари оцењују да на Старом континенту може да дође до честих нестанака струје, такозваног блекаута.
У претходна два месеца, испоруке руског гаса у земље Европске уније смањене су за 25 одсто у односу на исти период прошле године, наводи се у документу Европске комисије у који је увид имала агенција Ројтерс. Неизвесна је и будућност Северног тока 2, пошто је Немачка суспендовала сертификацију тог гасовода.
Због астрономских цена гаса и недовољних количина овог енергента у европским складиштима неке земље ЕУ, укључујући Шпанију, Грчку и Румунију, заложиле су се за заједничку куповину тог енрегента, наводећи да би тај потез помогао да се повећају залихе, које би могле да се користе у ванредној ситуацији велике несташице. Европска комисија планира успостављање система по којем ће чланице Уније заједнички куповати гас и формирати стратешке резерве тог енергента, али то је договор који би се могао реализовати тек следеће зиме, док ће за ову сезону сви морати да потраже другачије и брже решење.
Међународни монетарни фонд упозорава да се могу очекивати нова поскупљења током грејне сезоне, а да би до стабилизације могло доћи тек на пролеће. Стручњак за енергетику Милош Здравковић каже да је пробијен "психолошки праг" од 2.000 долара и да се може очекивати да берзе почну даље да "лудују".
- Ионако тешка ситуација у Европи се сада додатно компикује. Не верујем, ипак да ће доћи до озбиљних ретсрикција, јер би оне додатно коштале енергетски систем сваке земље, пошто би њихов утицај на привреду био погубан. Оне су најскупља варијанта у борби против енерегтске кризе. Сваки енергетски систем је пројектован на константном напону и ако му се искључи струја, добијете пренапрегнут систем и он "пуца" - објашњава Здравковић.
Он напомиње да су поједине земље попут Француске, Холандије и Француске почеле да "допингују" своје енергетске системе и да им дају субвенције од 20 до 80 долара по мегават-сату.
Уочи доласка све хладнијег времена енергетском сектору додатне проблеме задаје и цена струје. На спот тржишту се и она приближила бројци од 400 евра по мегават-сату. Иначе, мегават струје је у првом кварталу ове године коштао од 50 до 60 евра.
Нови скок је резултат низа узрока, укључујући хладни талас, поскупљење и несигурности око снабдевања гасом, пад производње из ветра и прекид рада нуклеарних реактора у Француској.
Цене на националним берзама енергената и европској платформи EEX достигле су рекордне нивое. Трошкови су прешли 400 евра за Француску, Немачку, Холандију, Белгију, Швајцарску, Аустрију, Словенију, Хрватску, Мађарску, Италију и Словачку. Најјефтинија струја је у Бугарској и Грчкој где је вредност 342 евра. Цена за Србију је 396 евра, а за Румунију 395 евра по мегават-сату.
Србија тражи додатне количине гаса
Чинило се да ће Србија бити поштеђена удара енергетске кризе у Европи, јер је од Русије добила повољнију цену гаса од 270 долара за 1.000 кубних метара и обезбедила сигурно снабдевање током зиме, али је у нашој земљи до "енергетског колапса", дошло због проблема у Термо-електрани "Никола Тесла" у Обреновцу, која је због коришћења лошег угља практично стала са производњом струје. Због тога је Србија била принуђена да увози електричну енергију по високим ценама на спот тржишту.
Србија је обезбедила увоз шест милиона кубних метара гаса, а како је Александар Вучић објаснио, потребно нам је девет или десет. Зато се сада разговара за додатних четири милиона кубика, које би током преговора у Санкт Петербургу требало да издејствује тим на челу са генералним директором "Србијагаса" Душаном Бајатовићем.
- Да ли ћемо добити додатне количине не зависи од Бајатовића, већ од расположивих резерви које Русија тренутно има. Док се Европа бавила Јужним током, Турским и Севреним током 1 и 2, Руси су се повезали са Кином и осталим азијским земљама и имају нову руту, тако да су количине ограничене - каже Милош Здравковић.
