KORONA POLJULJALA MNOGE BIZNISE: Četiri ključne strategije koje će vas dići iz pepela
Korona virus uticao je na biznise širom Srbije i sveta.
Nema kompanije koja na neki način nije osetila uticaj virusa korona, odnosno toka pandemije, na svoje poslovanje. Dok su neke uprkos svemu imale povoljan položaj te proširile i učvrstile svoje poslovanje, za druge bi se moglo reći da "grcaju" u problemima.
Ipak, stručnjaci ocenjuju da nije sve izgubljeno i da će korona svakako jednog trenutka proći, a da je firmama potrebno da sada "izdrže" i da se pripreme i za taj period.
SVE O PORODIČNOJ PENZIJI U SRBIJI: Ko na nju ima pravo i po kojim pravilima se dodeljuje?
NE MOGU DA SE POMIRE SA ISTORIJOM: Hrvati jedva dočekali da promene valutu, ali postojala je jedna caka!
MONTENEGRO ERLAJNS BEZ KUPCA? Ministar odbio ponudu švedskog biznismena: Nećemo raditi van zakona!
Kako ocenjuje Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, većina firmi još uvek primenjuje "kriznu strategiju", dok određeni broj njih pokušava da primeni i nove strategije i metode.
Mnogi analitičari iznose svoje stavove i načine oporavka, a ovo su neki od "recepata" koji bi mogli da pomognu firmama čije je poslovanje sada poljuljano.
Strategija
Određen broj analitičara smatra da treba ostati dosledan putu koji ste odabrali, te samo pronaći način kako neke stvari uradti drugačije, odnosno obezbediti prihode kroz neku novu metodu.
Recimo, mnogi restorani su umesto primanja gostiju, počeli da vrše dostavu hrane.
Rajić, između ostalog, navodi da su mnoge firme koje su ranije obilazile sajmove i na taj način se povezivale sa klijentima i saradnicima, sada to prebacile na onlajn poslovanje i povezivanje.
Znači, zadatak svima je da vidimo kako da unutar postojeće branše u kojoj se nalazimo, pronađemo nove načine poslovanja. Tako ćemo istovremeno zadržati ljude i sebe zdravima, ne samo fizički, nego i psihički, piše Alan Žepec.
Organizacija
Usredsredite se na sređivanje internog sistema funkcionisanja. Jedan deo kompanija iz zemalja u regionu koje su primenile Boom model javlja da je imao pad prihoda, ali su poslednjih šest ili sedam meseci iskoristili za fokus prema unutra.
Kažu: "Ono za šta godinama nismo imali vremena za sredimo, zbog konstantnog rasta i dodatnog posla, sada smo to uradili".
To je, recimo,kako podseća Poslovni.hr, japanska kompanija Tojota uradila za vreme krize 2008., kad im je prihod pao za 70 odsto. Dok je cela branša u autoindustriji otpuštala ljude i smanjivala narudžbine dobavljačima, Tojota je na ovu situaciju gledala kao priliku da edukuje ljude, napravi napredak u procesima i standardima.
Dobavljačima su ostavili isti nivo naručivanja delova iako su za to morali da naprave novu halu gde će te delove skladištiti (Tojota je poznata po tome da nema velikih skladišta rezervnih delova). To su uradili kako bi sačuvali svoje dobavljače od propasti, znajući da će kriza proći i da ako unište vlastiti eko sistem, dugoročno uništavati sebe.
Novac
Da bi Tojota uspela da uradi to što je uradila, svakako je morala da im dovoljno gotovine na računu. To može biti savet - ako imate novca, čuvajte ga, a ako nemate skupljate.
Mnoge kompanije, kako analitičari ističu, propadaju jer su ostale bez keša, ne zato jer ne ostvaruju dobit. Ako nemate s čim da isplatite plate, platite kredite ili dobavljače, odlazite u bankrot.
S druge strane, ako imate dovoljno keša, nemojte se smrznuti i potpuno zaustaviti ulaganje i normalno funkcionisanje. Ako svi zaustavimo potrošnju, prestanemo da plaćamo dobavljače, ne nastavimo da ulažemo u razvoj i napredak, ništa od toga na kraju nećemo imati. Stvorićemo negativnu spiralu gde niko ništa nigde ne troši, navodi Poslovni.hr.
Recimo, Rajić ocenjuje da su dobar primer mnogi ljudi koji su tokom leta rešili da renoviraju svoje kuće i stanove, i tako praktično napravili posao mnogim majstorima i uslužnim delatnostima.
Oni su kako kaže zapravo svoj novac koji bi potrošili na letovanje ili neko putovanje,sada preusmerili na radove, što je s druge strane određenim delatnostima omogućio dobro poslovanje u teškoj godini.
Komunikacija
Mnogi analitičari od početka pandemije navode da je komunikacija neophodna, naročito stoga što su fizički kontakti među ljudima svedeni na minimum.
Sada je važnije nego ikada biti u svakodnevnom kontaktu s članovima tima. Kako ističu, jutarnji sastanci u firmama pokazali su ključnim za održavanje svakodnevnog kontakta.
Ako nema kontakta, javlja se nepoverenje sa šefove strane da li tim radi, a sa strane radnika - znaju li oni tamo uopšte da postojim ili sam tu samo da radim dan i noć.
Komunikacija je stoga neizostavna, kako bi se stvarao poverenje, ali i jasno iznosili ciljevi i odluke. U suptrotnom se stvara frustracija, koja uvek proizvedi ljutnju, a ljutnja može voditi nerazumnim reakcijama i potezima.
