MLADA BEOGRAĐANKA OSVOJILA KALIFORNIJU: Bojana je najbolji student prestižnog art instituta! (FOTO, VIDEO)
Mlada umetnica Bojana Ranković ovogodišnja je dobitnica je prestižne nagrade "Bronzani valjak", koju Art Institut u San Francisku dodeljuje najboljem studentu na odseku likovne grafike.
U rodnom Beogradu Bojana je išla u dizajnersku školu, odsek grafičkog dizajna. Umetnost joj je bliska od najranijeg detinjstva, a prvu izložbu imala je već sa osam godina, u Muzeju "25. maj". Tada je izlagala u okviru projekta "Brisanje", u kome su izlagali brojni domaći i strani umetnici.
Vučić na važnom sastanku sa kineskim investitorom: Srbija potpisala UGOVOR VREDAN 70 MILIONA DOLARA!
POSLE TRI GODINE PREGOVORA Evo šta Srbiji donosi sporazum sa Evroazijskom unijom
STUDENTSKE MUKE: Zbog kojih predmeta nikako ne mogu da diplomiraju?
U Kaliforniju je došla pre pet godina sa roditeljima i mlađom sestrom, a nedugo po dolasku primljena je na "San Francisco Art Institute", jednu od najstarijih i najprestižnijih umetničkih škola u Americi, iz koje su potekli mnogi svetski poznati umetnici.
Diplomirala je šest meseci pre svoje generacije, tokom studija je više puta nagrađivana, a ove godine naša Bojana je imala čast da se njeno ime nađe urezano na bronzani roler koji je deo stalne postavke na fakultetu.
Život u Beogradu, njena porodica je, igrom slučaja, zamenila preseljenjem u Ameriku. Ipak, Bojana kaže da nije bila oduševljena idejom selidbe, kao i da joj pre toga "američki san" nije bio primamljiv.
- Par meseci pre mog osamnaestog rođendana ukazala mi se prilika da se sa roditeljima i sestrom preselim u Ameriku, zahvaljujući tati koji je dobio zelenu kartu na lutriji američke ambasade. U Beogradu sam bila veoma srećna, i nisam bila oduševljena idejom selidbe, ali sam isto tako znala da mi je to poslednja prilika da veoma jednostavnim putem postanem američka državljanka - ispričala je Bojana za "Serbian Times".
Kako kaže, prvu godinu je provela u predgrađu zaliva San Franciska i bilo joj je teško da se navikne na novu sredinu i način života, a pogotovo da nađe ljude koje joj odgovaraju.
- Sve mi je delovalo beskrajno dosadno, uključujući ljude koje sam upoznavala i uopšte mi nije bilo jasno zašto bi bilo ko želeo da se preseli ovde. Sledeće godine, kada sam krenula da studiram i živim u gradu, sve je postalo malo lakše. Sada, posle pet godina, prvi put počinjem da doživljavam San Francisko kao svoju dugoročnu stanicu i uspela sam da se okružim prijateljima iz celog sveta koje volim i koji me inspirišu - iskrena je ona.
Dok je pohađala srednju školu u Srbiji, uglavnom se bavila grafičkim dizajnom i slikarstvom, dok je na fakultetu u Americi potpuno promenila usmerenje na likovnu grafiku.
Prema njenim rečima, studenti na Balkanu mogu da dobiju izuzetno dobru obuku kada su u pitanju tehničke veštine, ali Bojana smatra da se u Americi poseban akcenat stavlja na koncept i razvoj ideje, koja je jednako važna i neophodna za formiranje umetnika.
- Umetnost u Srbiji je duboko u zoni komfora, mogu se videti izuzetno izvedeni radovi sa slabom konceptualnom pozadinom, a u Americi se mogu videte izuzetne ideja koje gube na težini zbog lošeg tehničkog izvođenja. Savremena umetnost u Srbiji je konstantno dobra i izvesna, a u Americi je konstantno neizvesna i često krajnje bizarna. Pored toga, mislim da Amerika ima mnogo više mogućnosti i publike koja može da priušti sebi kulturu i umetnost - istakla je Bojana.
Ova mlada umetnica ističe da studije nije bilo teško završiti, ali da je bilo veoma naporno postići rokove, jer je istovremo radila i dva posla da bi se izdržavala. Pored grafičkog dizajna bavi se i video produkcijom, fotografijom, a privlači je i arhitektura, naročito urbanističko stvaralaštvo socijalističkih arhitekata Jugoslavije. Umetnike koje ona voli i poštuje, jesu uglavnom njeni prijatelji, kolege i poznanici.
Nagrada "Bronzani valjak" predstavlja za nju veliko priznanje, kako kaže, " divan je osećaj biti nagrađen posle tolikog rada i truda i beskrajno mi znači ovo priznanje, da radovi jedne male Bojane iz nekog tamo Beograda, mogu da se porede sa svetski priznatim grafičarima kao što je Enrike Čagoja".
- Sada se stvarno osećam ka da sam urezana (bukvalno) u istoriju San Franciska. Kada sam bila prva godina fakulteta, prisustvala sam ceremoniji dodele nagrada tadašnjim studentima četvrte godine i sećam se da mi je taj brozani roller delovao veoma daleko i nedostižno - priseća se ona.
Kao student izlagala je radove u Diego Rivera galeriji, za koju se aplicira godinu dana unapred i za koju se bore svi studenti diplomskih i postdiplomskih studija, dok je ove godine imala tu čast da bude u komisiji za izbor izložbi u ovoj galeriji.
Beograd je njen dom i kaže, tako će uvek i ostati, ali njen život i usmerenost na umetnost pozicionirani su u Americi, zbog čega ne uspeva tako često da obiđe domovinu. Na svoj odlazak, kao i "odliv mozgova" iz naše zemlje, posmatra kroz drugačiju perspektivu.
KNJIGE MOGU I NA RATE: Za udžbenike potrebno izdvojiti više od 100 evra
POČINJE DRUGI UPISNI ROK ZA BRUCOŠE: Najviše slobodnih mesta na Filološkom i Ekonomskom fakultetu
NOVI ALBERT AJNŠTAJN: Miloš Petrašinović (18) genijalni fizičar iz Trstenika!
- Ne gledam na to kao na nešto loše, mislim da baš ti mladi, obrazovani ljudi mogu da budu odlični ambasadori naše kulture u svetu. Svi mi koji smo napustili Srbiju smo privilegovani da imamo više od jedne perspektive i to nam daje mogućnost da stvorimo objektivnije stavove i prepoznamo i praktikujemo najbolje iz više kultura. Nadam se da će svi ti obrazovani ljudi, zapravo, da doprinesu poboljšanju stanja u Srbiji i okolini - zaključuje Bojana.
