МЛАДА БЕОГРАЂАНКА ОСВОЈИЛА КАЛИФОРНИЈУ: Бојана је најбољи студент престижног арт института! (ФОТО, ВИДЕО)
Млада уметница Бојана Ранковић овогодишња је добитница је престижне награде "Бронзани ваљак", коју Арт Институт у Сан Франциску додељује најбољем студенту на одсеку ликовне графике.
У родном Београду Бојана је ишла у дизајнерску школу, одсек графичког дизајна. Уметност јој је блиска од најранијег детињства, а прву изложбу имала је већ са осам година, у Музеју "25. мај". Тада је излагала у оквиру пројекта "Брисање", у коме су излагали бројни домаћи и страни уметници.
Вучић на важном састанку са кинеским инвеститором: Србија потписала УГОВОР ВРЕДАН 70 МИЛИОНА ДОЛАРА!
ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ ПРЕГОВОРА Ево шта Србији доноси споразум са Евроазијском унијом
СТУДЕНТСКЕ МУКЕ: Због којих предмета никако не могу да дипломирају?
У Калифорнију је дошла пре пет година са родитељима и млађом сестром, а недуго по доласку примљена је на "Сан Францисцо Арт Институте", једну од најстаријих и најпрестижнијих уметничких школа у Америци, из које су потекли многи светски познати уметници.
Дипломирала је шест месеци пре своје генерације, током студија је више пута награђивана, а ове године наша Бојана је имала част да се њено име нађе урезано на бронзани ролер који је део сталне поставке на факултету.
Живот у Београду, њена породица је, игром случаја, заменила пресељењем у Америку. Ипак, Бојана каже да није била одушевљена идејом селидбе, као и да јој пре тога "амерички сан" није био примамљив.
- Пар месеци пре мог осамнаестог рођендана указала ми се прилика да се са родитељима и сестром преселим у Америку, захваљујући тати који је добио зелену карту на лутрији америчке амбасаде. У Београду сам била веома срећна, и нисам била одушевљена идејом селидбе, али сам исто тако знала да ми је то последња прилика да веома једноставним путем постанем америчка држављанка - испричала је Бојана за "Сербиан Тимес".
Како каже, прву годину је провела у предграђу залива Сан Франциска и било јој је тешко да се навикне на нову средину и начин живота, а поготово да нађе људе које јој одговарају.
- Све ми је деловало бескрајно досадно, укључујући људе које сам упознавала и уопште ми није било јасно зашто би било ко желео да се пресели овде. Следеће године, када сам кренула да студирам и живим у граду, све је постало мало лакше. Сада, после пет година, први пут почињем да доживљавам Сан Франциско као своју дугорочну станицу и успела сам да се окружим пријатељима из целог света које волим и који ме инспиришу - искрена је она.
Док је похађала средњу школу у Србији, углавном се бавила графичким дизајном и сликарством, док је на факултету у Америци потпуно променила усмерење на ликовну графику.
Према њеним речима, студенти на Балкану могу да добију изузетно добру обуку када су у питању техничке вештине, али Бојана сматра да се у Америци посебан акценат ставља на концепт и развој идеје, која је једнако важна и неопходна за формирање уметника.
- Уметност у Србији је дубоко у зони комфора, могу се видети изузетно изведени радови са слабом концептуалном позадином, а у Америци се могу видете изузетне идеја које губе на тежини због лошег техничког извођења. Савремена уметност у Србији је константно добра и извесна, а у Америци је константно неизвесна и често крајње бизарна. Поред тога, мислим да Америка има много више могућности и публике која може да приушти себи културу и уметност - истакла је Бојана.
Ова млада уметница истиче да студије није било тешко завршити, али да је било веома напорно постићи рокове, јер је истовремо радила и два посла да би се издржавала. Поред графичког дизајна бави се и видео продукцијом, фотографијом, а привлачи је и архитектура, нарочито урбанистичко стваралаштво социјалистичких архитеката Југославије. Уметнике које она воли и поштује, јесу углавном њени пријатељи, колеге и познаници.
Награда "Бронзани ваљак" представља за њу велико признање, како каже, " диван је осећај бити награђен после толиког рада и труда и бескрајно ми значи ово признање, да радови једне мале Бојане из неког тамо Београда, могу да се пореде са светски признатим графичарима као што је Енрике Чагоја".
- Сада се стварно осећам ка да сам урезана (буквално) у историју Сан Франциска. Када сам била прва година факултета, присуствала сам церемонији доделе награда тадашњим студентима четврте године и сећам се да ми је тај брозани roller деловао веома далеко и недостижно - присећа се она.
Као студент излагала је радове у Диего Ривера галерији, за коју се аплицира годину дана унапред и за коју се боре сви студенти дипломских и постдипломских студија, док је ове године имала ту част да буде у комисији за избор изложби у овој галерији.
Београд је њен дом и каже, тако ће увек и остати, али њен живот и усмереност на уметност позиционирани су у Америци, због чега не успева тако често да обиђе домовину. На свој одлазак, као и "одлив мозгова" из наше земље, посматра кроз другачију перспективу.
КЊИГЕ МОГУ И НА РАТЕ: За уџбенике потребно издвојити више од 100 евра
ПОЧИЊЕ ДРУГИ УПИСНИ РОК ЗА БРУЦОШЕ: Највише слободних места на Филолошком и Економском факултету
НОВИ АЛБЕРТ АЈНШТАЈН: Милош Петрашиновић (18) генијални физичар из Трстеника!
- Не гледам на то као на нешто лоше, мислим да баш ти млади, образовани људи могу да буду одлични амбасадори наше културе у свету. Сви ми који смо напустили Србију смо привилеговани да имамо више од једне перспективе и то нам даје могућност да створимо објективније ставове и препознамо и практикујемо најбоље из више култура. Надам се да ће сви ти образовани људи, заправо, да допринесу побољшању стања у Србији и околини - закључује Бојана.
