NAKON POMOĆI OD 100 EVRA STIŽE NOVA MERA VLADE SRBIJE: Smanjenje PDV-a i novi moratorijum za posebnu grupu građana
U prvom krugu je više od 90 procenata korisnika kredita iskoristilo ovu mogućnost, dok je u drugoj turi to uradilo nešto manje klijenata.
Posle dva paketa mera za podršku privredi koje je Vlada Srbije donela u aprilu i u avgustu, čini se da bi jedan od najpogođenijih sektora, mogao da dobije i dodatne olakšice.
Država bi sada ponovo mogla da ide na novu podršku, ali ovoga puta nisu u pitanju građani koji su dobili po 100 evra. Nisu u pitanju ni svi privrednici, već oni koji trpe najveće posledice.
Naime, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pokrenulo je inicijativu da se smanji PDV u ugostiteljstvu, i to u pružanju usluga ishrane, sa 20 na 10 odsto.
EURO SEDAM STANDARD OZBILJNO PRETI BENZICIMA I DIZELAŠIMA: Zabrana SUS motora već 2025?
INFLACIJA UDARA GDE STIGNE: Cene porasle u nebo, odeća i obuća postali luksuz
Vučić otvorio postrojenje "Duboka prerada" u Pančevu: Investicija vredna 300 miliona evra! (VIDEO)
Smanjenje poreza, koje zapravo predstavlja uvođenje tzv. kovid-19 PDV, prema rečima resorne ministarke Tatjana Matić, predlaže se po ugledu na većinu evropskih zemalja i treba da ublaži udarac koji je turizam pretrpeo zbog pandemije.
I to bi, prema ocenama upućenih, bio pun pogodak u momentu kada dobar deo srpskog ugostiteljstva gotovo da stoji.
Ministarka je navela i drugi predlog, koji podrazumeva da se sa Narodnom bankom Srbije razmotri mogućnost produženja moratorijuma na kredite privrednicima ovog sektora.
To bi praktično bio treći moratorijum od početka pandemije, pošto su i građani i privreda u dva navrata imali priliku da stopiraju otplatu rata. Prvi put su ovakvu opciju banke ponudile klijentima krajem marta, i to na tri meseca, dok je dodatni dvomesečni moratorijum ponuđen krajem jula.
U prvom krugu je više od 90 procenata korisnika kredita iskoristilo ovu mogućnost, dok je u drugoj turi to uradilo nešto manje klijenata.
Imajući u vidu novi talas korone, koji za turističke radnike i ugostitelje znače još jedan period bez gostiju i posebno bez stranih turista, dodatna pauza u otplati zajmova sigurno bi bila značajna za mnoge firme.
Poslodavci za smanjenje poreza
A, smanjenje PDV nije sada prvi put tema.
Od samog početka pandemije poslodavci su tražili smanjenje ili oslobađanje od poreza i doprinosa, a privrednici su navodili da bi im u trenutnoj situaciji značilo i odlaganje plaćanja PDV-a ili poreza na dobit. Takav predlog čuo se i prilikom pregovora o visini minimalne zarade u narednoj godini.
Oni su pozdravili i moratorijum na otplatu kredita.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije isticao je u više navrata da bi privrednici smanjivanjem obaveza kojima su opterećeni bili u situaciji da višak sredstava isplate kao čistu platu.
- Mi smo tražili da se ne dozvoli da vlada ima različite odnose prema različitim subjektima u privredi, odnosno da se mere podrške u trenutnoj vanrednoj situaciji odnose podjednako na sve. Tražili smo i da se privreda oslobodi nekih obaveza, plaćanja PDV-a ili poreza na dobit - rekao je Atanacković.
Ipak, bilo je i drugačijih mišljenja. Tako je član Fiskalnog saveta i stručnjak za poreze Nikola Altiparmakov navodio krajem jula da bi eventualno smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV) na usluge u sektoru turizma i ugostiteljstva, sa 20 na deset odsto, bila "promašena mera" za pomoć tim firmama tokom trajanja pandemije COVID-19.
- Smanjenje PDV na usluge koje se pružaju u turizmu i ugostiteljstvstvu u trenutku kada nema gostiju ne može da pomogne firmi u tom sektoru da poveća prihod - rekao je Altiparmakov.
S obzirom na to da je PDV uključen u konačnu cenu proizvoda i usluga, pitanje je da li će to značiti povoljnosti i za potrošače, odnosno goste u kafićima i restoranima.
Dva paketa mera za privredu
Vlada Srbije donela je od početka pandemije nekoliko paketa mera za podršku privredi. Prvi paket bio je "težak" 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 milijarde dinara. To predstavlja polovinu našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto BDP Srbije, naveo je ministar finansija Siniša Mali na predstavljanju ovih mera 1. aprila.
Prvi set mera u ovom paketu odnosio se na poreske olakšice, odnosno odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate.
Drugi set podrazumevao je direktna davanja preduzećima kroz isplatu tri minimalne zarade.
Treći set mera bio je usmeren na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije, dok se četvrti set odnosio na uplatu direktne pomoći u iznosu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.
Krajem jula donet je i drugi paket pomoći za privredu, sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled korona krize, vredan 66 milijardi dinara.
Taj paket podrazumevao je isplatu dva puta po 60 odsto od minimalne zarade, kao i odlaganje poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec.
