НАКОН ПОМОЋИ ОД 100 ЕВРА СТИЖЕ НОВА МЕРА ВЛАДЕ СРБИЈЕ: Смањење ПДВ-а и нови мораторијум за посебну групу грађана
У првом кругу је више од 90 процената корисника кредита искористило ову могућност, док је у другој тури то урадило нешто мање клијената.
После два пакета мера за подршку привреди које је Влада Србије донела у априлу и у августу, чини се да би један од најпогођенијих сектора, могао да добије и додатне олакшице.
Држава би сада поново могла да иде на нову подршку, али овога пута нису у питању грађани који су добили по 100 евра. Нису у питању ни сви привредници, већ они који трпе највеће последице.
Наиме, Министарство трговине, туризма и телекомуникација покренуло је иницијативу да се смањи ПДВ у угоститељству, и то у пружању услуга исхране, са 20 на 10 одсто.
ЕУРО СЕДАМ СТАНДАРД ОЗБИЉНО ПРЕТИ БЕНЗИЦИМА И ДИЗЕЛАШИМА: Забрана СУС мотора већ 2025?
ИНФЛАЦИЈА УДАРА ГДЕ СТИГНЕ: Цене порасле у небо, одећа и обућа постали луксуз
Вучић отворио постројење "Дубока прерада" у Панчеву: Инвестиција вредна 300 милиона евра! (ВИДЕО)
Смањење пореза, које заправо представља увођење тзв. ковид-19 ПДВ, према речима ресорне министарке Татјана Матић, предлаже се по угледу на већину европских земаља и треба да ублажи ударац који је туризам претрпео због пандемије.
И то би, према оценама упућених, био пун погодак у моменту када добар део српског угоститељства готово да стоји.
Министарка је навела и други предлог, који подразумева да се са Народном банком Србије размотри могућност продужења мораторијума на кредите привредницима овог сектора.
То би практично био трећи мораторијум од почетка пандемије, пошто су и грађани и привреда у два наврата имали прилику да стопирају отплату рата. Први пут су овакву опцију банке понудиле клијентима крајем марта, и то на три месеца, док је додатни двомесечни мораторијум понуђен крајем јула.
У првом кругу је више од 90 процената корисника кредита искористило ову могућност, док је у другој тури то урадило нешто мање клијената.
Имајући у виду нови талас короне, који за туристичке раднике и угоститеље значе још један период без гостију и посебно без страних туриста, додатна пауза у отплати зајмова сигурно би била значајна за многе фирме.
Послодавци за смањење пореза
А, смањење ПДВ није сада први пут тема.
Од самог почетка пандемије послодавци су тражили смањење или ослобађање од пореза и доприноса, а привредници су наводили да би им у тренутној ситуацији значило и одлагање плаћања ПДВ-а или пореза на добит. Такав предлог чуо се и приликом преговора о висини минималне зараде у наредној години.
Они су поздравили и мораторијум на отплату кредита.
Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије истицао је у више наврата да би привредници смањивањем обавеза којима су оптерећени били у ситуацији да вишак средстава исплате као чисту плату.
- Ми смо тражили да се не дозволи да влада има различите односе према различитим субјектима у привреди, односно да се мере подршке у тренутној ванредној ситуацији односе подједнако на све. Тражили смо и да се привреда ослободи неких обавеза, плаћања ПДВ-а или пореза на добит - рекао је Атанацковић.
Ипак, било је и другачијих мишљења. Тако је члан Фискалног савета и стручњак за порезе Никола Алтипармаков наводио крајем јула да би евентуално смањење пореза на додату вредност (ПДВ) на услуге у сектору туризма и угоститељства, са 20 на десет одсто, била "промашена мера" за помоћ тим фирмама током трајања пандемије COVID-19.
- Смањење ПДВ на услуге које се пружају у туризму и угоститељствству у тренутку када нема гостију не може да помогне фирми у том сектору да повећа приход - рекао је Алтипармаков.
С обзиром на то да је ПДВ укључен у коначну цену производа и услуга, питање је да ли ће то значити повољности и за потрошаче, односно госте у кафићима и ресторанима.
Два пакета мера за привреду
Влада Србије донела је од почетка пандемије неколико пакета мера за подршку привреди. Први пакет био је "тежак" 5,1 милијарду евра, односно 608,3 милијарде динара. То представља половину нашег годишњег буџета, односно 11 одсто БДП Србије, навео је министар финансија Синиша Мали на представљању ових мера 1. априла.
Први сет мера у овом пакету односио се на пореске олакшице, односно одлагање плаћања доспелих пореских обавеза, уз каснију отплату на рате.
Други сет подразумевао је директна давања предузећима кроз исплату три минималне зараде.
Трећи сет мера био је усмерен на очување ликвидности привредних субјеката у условима економске кризе очекиване током и по окончању ванредне ситуације, док се четврти сет односио на уплату директне помоћи у износу од по 100 евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Србије.
Крајем јула донет је и други пакет помоћи за привреду, са циљем ублажавања економских последица насталих услед корона кризе, вредан 66 милијарди динара.
Тај пакет подразумевао је исплату два пута по 60 одсто од минималне зараде, као и одлагање пореза и доприноса на зараде за један месец.
