PORESKI RAJEVI I OFŠOR FIRME ODLAZE U PROŠLOST: Istorijski dogovor G7 dosad priznalo 130 država sveta
Poreskom reformom predviđeno da multinacionalne kompanije plaćaju porez na dobit od minimalno 15 odsto
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) saopštila je kako se ukupno 130 zemalja složilo s provođenjem globalne porezne reforme koja će naterati multinacionalne kompanije da plaćaju minimalni porez na dobit od 15 posto.
SPECIJALISTA UPOZORAVA: Evo bez čega NIKAKO NE SMETE da krenete na putovanje!
PRIZNATA POLOVINA PRIGOVORA NA REZULTATE MALE MATURE: Koliko je korona-godina uticala na završni ispit?
GRAĐANI, PRIPREMITE NOVČANIKE! REPUBLIČKE TAKSE SKUPLJE OD 1. JULA: Neke poskupele deset, a neke 15.000 dinara
Prema prognozama OECD-a, novi poreskji režim koji će ubrzo stupiti na snagu, a čija je svrha ujednačavanje porezne politike u svetu, doneće vladama dodatnih 150 milijardi dolara prihoda.
- Okvir će ažurirati ključne elemente stogodišnjeg međunarodnog poreznog sistema koji trenutno ne odgovara globalnoj i digitaliziranoj ekonomiji 21. stoleća - saopšteno je iz OECD-a.
Pregovori i zaključivanja sporazuma o uvođenju minimalne stope poreza na dobit usledilo je nakon sastanka članica G7 prošlog meseca u Velikoj Britaniji.
Nakon što su zemlje članice usaglasile predlog, pregovori o reformi globalnog poreskog sistema sada će se odvijati na nivou članica G20 koje bi trebale održati sastanak 9. i 10. jula u Veneciji.
Američki predsednik Džo Bajden kao i ministarka finansija Dženet Jelet pozdravili su ovakav vid porezne reforme te su ga nazvali istorijskim.
Nemačka se takođe složila s reformom te su vlasti u ovoj zemlji saopštile kako je ovakav sporazum kolosalni korak ka poreznoj pravdi koja je potrebna svetu.
Sporazum koji su postigle države, odnosi se pre svega na spostavljanje mera koje će sprečiti multinacionalne kompanije da manipulišu podacima i prijavljuju poslovanje u državama u kojima je porez manji.
Ovakav dogovor zemalja najviše će uticati na tehnološke kompanije poput Majkrosofta, Amazona i Gugla, a samo provođenje sporazuma u budućnosti bi vladama zemalja moglo doneti milione dolara dodatnih prihoda koji se mogu iskoristiti za oporavak ekonomije od krize prouzrokovane pandemijom koronavirusa.
Države su se opredelile za donošenje ovakvog sporazuma iz nekoliko razloga. Pre svega, zemlje će donošenjem ove odluke nastojati sprečiti dosadašnju praksu država koje su se "takmičile" u donošenju zakona koji bi omogućili što niže stope poreza na dobit kojima bi privlačili multinacionalne kompanije.
To je javne blagajne država do sada koštalo stotine milijardi dolara, a kriza se naročito osetila u periodu pandemije koronavirusa kada su ostali delovi privrede i ekonomije bili ugroženi.
