RASTE POTRAŽNJA: Organski proizvodi i do 200 puta skuplji od ostalih, ponuda sve raznovrsnija
Uprkos tome što je višestruko skuplja, organska hrana u Srbiji sve više se uzgaja, sve je popularnija i njen izvoz u druge zemlje porastao je tokom prošle godine više nego ikada.
Srpski organski proizvodi sve više se izvoze, pokazuju podaci. Najpopualrniji proizvod koji izvozimo je malina koja se najviše izvozi u Nemačku, otkrivaju cifre Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje. Proizvodi dobijeni po organskim metodama su dosta skuplji u odnosu na komercijalne proizvode, ali potražnja raste i na tezgama u našoj zemlji.
TRŽIŠNA VREDNOST BITKOINA NA ISTORIJSKOM MAKSIMUMU: Može li najstarija digitalna kovanica da pomrači sjaj zlata?
Hrvati muku muče sa radnom snagom: Nude plate od hiljade evra, niko neće da radi!
SRBIJA PONOSNO ŠIRI I GRADI SVOJE AUTO-PUTEVE: Sve smo bliži Crnoj Gori, sledi izgradnja najteže deonica do Boljara
- Naši organski proizvodi su cenjeni i ostvaruju 200 puta veće cene od hrane koja nije uzgajana na ovaj način. U nekim slučajevima, to ide i do 300 odsto više nego kod istih takvih konvencionalnih proizvoda. U Srbiji je potražnja veća od onoga što uspemo da uzgojimo, jer je svest kupaca i potražnja za ovim proizvodima sve veća. Naše površine pod organskom proizvodnjom i dalje su jako male i ne iznose ni čitav procenat, dok 99 odsto proizvodnje izvozimo - kažu iz Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica.
Organska proizvodnja postepeno se razvija i zbog toga su površine u Srbiji još uvek male.
- Ne može ništa preko noći, naročito ako se zna da period konverzije traje i do tri godine. Uzgoj je težak i naporan, jer se koristi samo voda i zemlja, bez pomoći hemije. Osim toga, organski prinosi su manji u odnosu na konvencionalne. Prosto, nema pomoći 400 vrsta aditiva i koliko proizvoda zbog bolesti ili vremenskih nepogoda propadne. Zbog toga, i ovi sadašnji rezultati su odlični za Srbiju - kaže Marina Matić, proizvođač organske maline.
Nije isto što i domaća hrana
Najveći ograničavajući faktor za razvoj domaćeg tržišta je neznanje, jer kada kupac vidi da piše organsko, nema puno informacija šta to tačno znači. Prema rečima predstavnika Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica, organska hrana podrazumeva isključivo organski odgajenu i sertifikovanu hranu i proizvod.
- To znači da je svaki deo procesa zakonski definisan, da se proizvođač nalazi u sistemu kontrole i da je dobio dozvolu od Ministartsva poljoprivrede. Kod hrane koja se samo tako nazva organska ili domaća, nemate nikakvu potvrdu niti dokaz da je to zaista tako - kažu iz Nacionalnog udruženja.
Osim toga, kupac treba da proveri i da li je sertifikat validan, s obzirom na to da je potrebno da se obnavlja svake godine.
- Ako je to upakovani proizvod, na njemu stoji nacionalni logo, znači da je to deklarisano. To važi kako za uvozne, tako i za domaće organske proizvode koji se prodaju u marketima. Veliki trgovinski lanci su počeli da izdvajaju delove svojih prodavnica samo za organske proizvode, što je olakšica. Kod označavanja organske hrane, skreće se pažnja da se moraju poštovati propisi o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, tako da svi obavezni elementi moraju biti na proizvodu. U istom vidnom polju treba da stoji kod kontrolne organizacije - kažu sagovornici.
Biće više laboratorijskih analiza
Potencijal za organsku proizvodnju u Srbiji veliki, ali mora da se radi na udruživanju proizvođača, još uvek najveći deo njih radi samostalno.
- U ovoj proizvodnji sve mora da se radi strogo kontrolisano. Država daje podsticaje, ali se mora raditi na edukaciji i promociji organskih proizvoda iz Srbije. Očekujemo da do kraja godina bude usvojen novi zakon, kojim će se mnogo toga olakšati. Između ostalog, on predviđa grupnu proizvodnju, izmenu procedura oko serifikovane proizvodnje, više laboratorijskih analiza i mnogo strožiji sistem kontrole - kažu iz Nacionalne organizacije.
Mali proizvođači voća
Proizvođači organske hrane mogu dobiti subvencije za trošak sertifikacije do 500.000 dinara u vidu refundiranja sredstava, a u planu je da se u narednom periodu ta subvencija poveća na million dinara, rekao je nedavno šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Branislav Raketić. Takođe, rečeno je da resorno ministarstvo planira da podrži i male proizvođače, a posebno one koji se bave proizvodnjom voća i imaju male posede.
