РАСТЕ ПОТРАЖЊА: Органски производи и до 200 пута скупљи од осталих, понуда све разноврснија
Упркос томе што је вишеструко скупља, органска храна у Србији све више се узгаја, све је популарнија и њен извоз у друге земље порастао је током прошле године више него икада.
Српски органски производи све више се извозе, показују подаци. Најпопуалрнији производ који извозимо је малина која се највише извози у Немачку, откривају цифре Националног удружења за развој органске производње. Производи добијени по органским методама су доста скупљи у односу на комерцијалне производе, али потражња расте и на тезгама у нашој земљи.
ТРЖИШНА ВРЕДНОСТ БИТКОИНА НА ИСТОРИЈСКОМ МАКСИМУМУ: Може ли најстарија дигитална кованица да помрачи сјај злата?
Хрвати муку муче са радном снагом: Нуде плате од хиљаде евра, нико неће да ради!
СРБИЈА ПОНОСНО ШИРИ И ГРАДИ СВОЈЕ АУТО-ПУТЕВЕ: Све смо ближи Црној Гори, следи изградња најтеже деоница до Бољара
- Наши органски производи су цењени и остварују 200 пута веће цене од хране која није узгајана на овај начин. У неким случајевима, то иде и до 300 одсто више него код истих таквих конвенционалних производа. У Србији је потражња већа од онога што успемо да узгојимо, јер је свест купаца и потражња за овим производима све већа. Наше површине под органском производњом и даље су јако мале и не износе ни читав проценат, док 99 одсто производње извозимо - кажу из Националног удружења за развој органске производње Сербиа Органица.
Органска производња постепено се развија и због тога су површине у Србији још увек мале.
- Не може ништа преко ноћи, нарочито ако се зна да период конверзије траје и до три године. Узгој је тежак и напоран, јер се користи само вода и земља, без помоћи хемије. Осим тога, органски приноси су мањи у односу на конвенционалне. Просто, нема помоћи 400 врста адитива и колико производа због болести или временских непогода пропадне. Због тога, и ови садашњи резултати су одлични за Србију - каже Марина Матић, произвођач органске малине.
Није исто што и домаћа храна
Највећи ограничавајући фактор за развој домаћег тржишта је незнање, јер када купац види да пише органско, нема пуно информација шта то тачно значи. Према речима представника Национално удружење за развој органске производње Сербиа Органица, органска храна подразумева искључиво органски одгајену и сертификовану храну и производ.
- То значи да је сваки део процеса законски дефинисан, да се произвођач налази у систему контроле и да је добио дозволу од Министартсва пољопривреде. Код хране која се само тако назва органска или домаћа, немате никакву потврду нити доказ да је то заиста тако - кажу из Националног удружења.
Осим тога, купац треба да провери и да ли је сертификат валидан, с обзиром на то да је потребно да се обнавља сваке године.
- Ако је то упаковани производ, на њему стоји национални лого, значи да је то декларисано. То важи како за увозне, тако и за домаће органске производе који се продају у маркетима. Велики трговински ланци су почели да издвајају делове својих продавница само за органске производе, што је олакшица. Код означавања органске хране, скреће се пажња да се морају поштовати прописи о декларисању, означавању и рекламирању хране, тако да сви обавезни елементи морају бити на производу. У истом видном пољу треба да стоји код контролне организације - кажу саговорници.
Биће више лабораторијских анализа
Потенцијал за органску производњу у Србији велики, али мора да се ради на удруживању произвођача, још увек највећи део њих ради самостално.
- У овој производњи све мора да се ради строго контролисано. Држава даје подстицаје, али се мора радити на едукацији и промоцији органских производа из Србије. Очекујемо да до краја година буде усвојен нови закон, којим ће се много тога олакшати. Између осталог, он предвиђа групну производњу, измену процедура око серификоване производње, више лабораторијских анализа и много строжији систем контроле - кажу из Националне организације.
Мали произвођачи воћа
Произвођачи органске хране могу добити субвенције за трошак сертификације до 500.000 динара у виду рефундирања средстава, а у плану је да се у наредном периоду та субвенција повећа на million динара, рекао је недавно шеф Одсека за декларисање хране, шеме квалитета и органску производњу Бранислав Ракетић. Такође, речено је да ресорно министарство планира да подржи и мале произвођаче, а посебно оне који се баве производњом воћа и имају мале поседе.
