DANAS STIŽE ZVANIČNA ODLUKA! ŠTA AKO PUTIN KAŽE "NE" ISPORUCI GASA? Cena će biti najmanji problem, Evropu čeka MNOGO VEĆI problem
To se posebno odnosi na američki tečni gas, koji bi našu državu, bez troškova gradnje infrastrukture, koštao tri puta više nego ruski.
Iako postoje politički pritisci na Srbiju da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa,za sada je takva mogućnost samo iluzija, a realnost može da postane tek za 10 do 15 godina i to ne samo zbog cene već i zato što za alternativno dopremanje plavog energenta iz drugih pravaca, ne postoje tehnički uslovi.
ZBOG OVOG RASTU CENE NEKRETNINA! Ako planirate da kupite stan ovo morate da znate
ZA MESEC DANA SE ZARADI 150.000 DINARA! Ovo u Srbiji niko ne želi da radi - a para sve više i više
ZASEJALI SMO DUPLO VIŠE PŠENICE NEGO ŠTO NAM JE POTREBNO: Ovih šest država od SRBIJE traži pomoć u ŽITU, među njima dve članice EU
To se posebno odnosi na američki tečni gas, koji bi našu državu, bez troškova gradnje infrastrukture, koštao tri puta više nego ruski.
Upravo ta situacija donekle može da bude štit od političkih pritisaka Amerike i Evropske unije, koji su poslednjih meseci pojačani zbog rata u Ukrajini, da se oslobodimo zavisnosti od ruskog gasa. Da je to gotovo nemoguća misija pokazuju i podaci po kojima više od 95 odsto ovog energenta u Srbiju dolazi iz Moskve, dok ostalih nekoliko procenata su iz sopstvenih izvora.
Za stručnjake je zato sva "buka" oko oslobađanja Srbije energetske zavisnosti od ruskog gasa pre svega političko, a ne ekonomsko pitanje. Ovo tim pre što u dogledno vreme, i pored preuzetih prvih koraka ka diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom, što bi trebalo da omogući konkurenciju na tržištu i energetsku nezavisnost, se na to ne može računati. Pored toga, Srbija nema ni infrastrukturu ni tehnologiju za eventualno dopremanje, preradu i skladištenje tečnog gasa a procenjuje se da bi je to koštalo nešto manje od milijardu dolara.
Zbog toga, kako navodi Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost, Srbija ne može da potraži u bliskoj budućnosti, alternativu ruskom gasu.
- U narednih 10 do 15 godina za Srbiju neće biti alternative ruskom gasu jer ga nema dovoljno iz drugih izvora tako da je nemoguće da ga naši potrošači zamene nekim drugim. Situacija nije ništa bolja ni oko američkog tečnog gasa, jer u Evropi postoji svega nekoliko terminala za njegov prihvat i svi su prilično daleko od nas, osim onog u Aleksandropulosu, koji još nije završen, i na Krku, koji je prošle godine otvoren a čiji su kapaciteti ograničeni. Zato je ta priča o američkom tečnom gasu na dugačkom štapu a osim toga on bi nas koštao bar 2,7 puta više jer se zasniva na tehnologiji frakinga koja je mnogo skuplja i koja utiče na cenu - navodi Zdravković.
I Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da su šanse da se Srbija oslobodi zavisnosti od ruskog gasa-nikakve.
- Gas, koji stiže tankerima iz Amerike, Katara ili nekog drugog prodavca, značajno je skuplji nego gas koji stiže gasovodima. Jednostavno, to je skuplja tehnologija. Prvo gas mora da se prebaci u tečno stanje, pa da se transportuje, putovanje traje, a kada stigne do neke luke u Evropi, mora da se ponovo vrati u gasno stanje. Za to je potrebna infrastruktura a nju nemaju ni mnogo veće države u Evropi, a ne Srbija. Nerealno je i obećanje Amerike da će Evropi do kraja godine isporučiti 15 milijardi kubnih metara gasa, a 50 milijardi do 2030. Za to u ovom trenutku nema mogućunost fizičke proizvodnje da bi Amerika izvezla na evropsko tržište tih 15 milijardi kubika - navodi Putniković.
Koju alternativu za ruski gas Srbija ima u perspektivi?
GASNI INTERKONEKTOR SRBIJA – BUGARSKA
Kapacitet: 1,8 milijardi kubika godišnje
Vrednost projekta: 85,5 miliona evra
Izvor gasa: prirodni tečni gas (LNG) iz Grčke od više dobavljača, Azerbejdžan
ISTOČNOMEDITERANSKI GASOVOD
Dužina: oko 1.200 kilometara
Izvor gasa: Izrael
POSTOJEĆI GASOVOD SRBIJA – MAĐARSKA
Kapacitet: 5 milijardi kubnih metara godišnje
Ne koristi se: 2-2,5 milijardi kubnih metara
Alternativni izvori dopremanja gasa iz Norveške, SAD, Holandija
Kakva je situacija sa naftom?
Što se tiče pak zavisnosti od nafte, tu je situacija nešto drugačija jer samo jednu trećinu Srbija uvozi iz ove zemlje. Međutim, EU je našla drugu vrstu povezanosti sa Moskvom koja može da ima značajne posledice.
Naime, Brisel je polovinom marta zabranio trgovanje sa ruskom kompanijom "Gaspromnjeft" i sa njihovim firmama u kojima imaju više od 50 posto vlasništva. Zbog takve mere NIS je potpao pod ove sankcije pa bi od 15. maja ovoj kompaniji bilo onemogućeno da uvozi sirovu naftu preko hrvatskog naftovoda "Janaf".
Nezvanični navodi ukazuju da se od te mere ipak odustalo ali državno rukovodstvo Srbije razmartra mogućnost da se nađe način da ukoliko stupi na snagu, nađe način da se predupredi i obezbdi sigurno snabdevanje domaćeg tržišta naftom. Prema pisanju "Novosti" zato se ubrzano pregovara sa jednom švajcarskom kompanijom oko izgradne skladišta čija je vrednost 400 miliona evra. U igri su i otkup vlasništva u NIS u od nekih stranih kompanija ali i same države.
Inače, prema podacima Agencije za energetiku, Srbija većinu sirove nafte uvozi, dok iz domaće proizvodnje podmiruje četvrtinu potreba, odnosno26,1 odsto. Od ukupnih količina nafte koju Srbija uvozi, dve trećine dolazi iz Iraka, a jedna jedna trećina iz Rusije i Kazahstana.Najveći deo te nafte do Srbije se doprema naftovodom JANAF.
