Sramota! Eurokrem u Idei 600 dinara, a u radnji pored samo 400?! Uporedili smo cene 45 proizvoda u marketima Idea i Sunce: Razlika ekstremna, a građani Srbije pretvoreni u "ovce za šišanje"
U prethodnom periodu sve su jasnije manipulacije supermarketa za koje su, po svemu sudeći, isplivali dokazi da se dogovaraju o cenama iza zatvorenih vrata i na taj način ubiraju enormne profite na štetu građana?
U doba kada su poskupljenja svakodnevna pojava u svetu i kada svaki dinar ima svoju težinu, veliki trgovinski lanci u Srbiji se sve više udaljavaju od poštenih praksi i sabotiraju napor države da se građanima omoguće što pristupačnije cene proizvoda za svakodnevnu upotrebu. Kada osnovne namirnice i proizvodu postaju luksuz, postavlja se ključno pitanje: ko zapravo ubira plodove ove situacije, a ko na kraju snosi teret?
Odgovor na ovo pitanje, čini se, u Srbiji je sve jasniji - trgovinski lanci velikih marketa nesmetano profitiraju, dok su građani prepušteni da plate cenu njihove pohlepe.
Kakvim tehnikama pribegavaju veliki lanci marketa u Srbiji kako bi uvećali svoje profite na štetu građana Srbije, najbolje ćemo vam prikazati na primeru:
Zamislite da neki proizvod, koji realno vredi 100 dinara, svi ovi lanci prodaju po 150 dinara jer su se tako međusobno dogovorili. Umesto da se takmiče u cenama i pružaju građanima fer uslove, dogovaraju se kako da povećaju svoje marže, čime svi zajedno zarađuju dodatnih 50 dinara po komadu. Potrošači su prisiljeni da plaćaju više za isti proizvod, dok su cene u manjim trgovinama ili u susednim zemljama za taj isti proizvod često znatno niže, što dodatno otežava život običnim ljudima.
Ili prosto rečeno, kada vidite da taj isti proizvod u Merkatoru, Rodi, DIS-u, Maksiju ili Idei košta 150 dinara (skplja cena koju su međusobno dogovorili) postaćete i sami ubeđeni da je to realna cena proizvoda jer su ovi marketi najrasprostranjeniji. Ipak, ako odete do nekog manjeg marketa ili lokalne prodavnice uverićete se da je cena tog proizvoda 100 dinara, odnosno znatno niža od cene po kojoj je ovi lanci marketa prodaju.
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je istragu zbog osnovanih sumnji koje upućuju da su trgovinski lanci - Delhaize, Merkator S, DIS i Univerexport - nameštali cene i povećavali zaradu na uštrb građana Srbije. Na osnovu izveštaja Komisije, Više javno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet kojim je pokrenut postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv četiri privredna društva - "Delez", "Merkator S", "Univereksport-import" i "DIS", zbog provera da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela.
Slike sa sastanka predstavnika trgovinskih lanaca, koje su se nedavno pojavile u javnosti, otrkivaju gorku istinu. Dok se vi borite da spojite kraj sa krajem i omogućite vašoj porodici da ima pristojan obrok, predstavnici ovih giganata se u elitnim beogradskim restoranima dogovaraju kako da vas dodatno oderu.
Da bi vam približnije objasnili način na koji vam "vade pare iz novčanika" najbolje je da uzmemo neku namirnicu kao primer. Tako, krem TAKOVO Eurocrem 500g u marketu Idea košta 599.99 dinara, dok u Suncu, koji nije jedan od marketa koji je u dogovoru određivao cene, košta 424.99 dinara. Razlika samo za ovaj proizvod je 175 dinara, što jasno pokazuje načine na koji pomenuti marketi zarađuju novac. Potrošači su prisiljeni da plaćaju više za isti proizvod, dok su u manjim trgovinama ili u susednim zemljama cene istog proizvoda često znatno niže, što dodatno otežava život običnim ljudima.
Ova praksa ne samo da predstavlja manipulisanje tržištem, već je i kršenje zakona o zaštiti konkurencije. Dogovor o cenama između lanaca marketa onemogućava zdravu konkurenciju, što rezultira višim troškovima za obične građane. Umesto da imaju pristup fer cenama koje odražavaju stvarnu vrednost proizvoda, potrošači se suočavaju sa veštački napumpanim cenama, što nije pravedno niti legalno. Ova situacija ne samo da šteti vašem budžetu, već i narušava temelje tržišnog sistema, čineći ga nefunkcionalnim za svakog građanina.
Kako bismo vam najpribližnije objasnili ono što se trenutno dešava na tržištu uporedili smo cene istih 45 proizvoda u marketima Idea i supermarketa Sunce i otkrili neverovatne razlike. Za ovih 45 proizvoda u marketu Idea morali biste da odvojite 13748.55 dinara, a u Suncu 11527.55 dinara. Što znači da biste kupovinom u Suncu uštedeli čak 2221.00 dinara, odnosno kupovina u Idei za ove iste proizvode je skoro 20 posto skuplja (19,27). Ova razlika u ceni direktno pogađa potrošače, a kada se prenese na veće količine i duži vremenski period, dodatni troškovi postaju ozbiljan udarac za budžet mnogih porodica. Dakle, dok predstavnici hipermarketa jedu slabo pečene bifteke po beogradskim restoranima i, kako se sumnja, ugovaraju cene podižući marže, vi narode plaćajte osnovne namirnice i proizvode za svakodnevnu upotrebu, ne po realnim, već po cenama koje su oni odredili, kako bi još malo uvećali svoje profite.
Portal Srbija Danas kontaktirao je Komisiju za zaštitu konkurencije u vezi sa istragom protiv četiri najveća trgovinska lanca u Srbiji. U odgovoru, Komisija je istakla da, u skladu sa svojim načinom rada, "ne može iznositi podatke, komentarisati i prejudicirati svoje postupanje, kao ni rokove, zbog interesa vođenja postupka i zaštite prava stranaka u postupku".
Dodatno su pojasnili da trajanje istrage zavisi od "niza faktora, uključujući složenost slučaja i obim saradnje stranaka u postupku", kao i ostvarivanje njihovih prava na odbranu.
U slučaju utvrđivanja povrede konkurencije, kompanijama može biti izrečena mera zaštite konkurencije "u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa do 10% od ukupnog godišnjeg prihoda u prethodnoj godini", pri čemu su dosadašnje kazne iznosile "i do nekoliko miliona evra, odnosno na desetine miliona dinara".
Komisija naglašava da visina kazne zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i obračunava se prema kriterijumima iz njihovih akata.
Takođe, u svetlu nedavnih sumnji o dogovaranju cena i kršenju zakona o zaštiti konkurencije, portal Srbija Danas je uputio pitanja na adrese četiri najveća trgovinska lanca u Srbiji: Merkator, Delhaize, Univerexport i Dis.
1. Kako komentarišete navode da su vaši trgovinski lanci deo dogovora o usklađivanju cena osnovnih životnih namirnica i proizvoda za svakodnevnu upotrebu, što direktno pogađa budžete građana, ali i krši zakon?
2. Kako komentarišete navode da vaši (isti) artikli imaju slične ili iste cene sa drugim velikim lancima marketa u Srbiji, koje su često značajno više od manjih lanaca ? Postoji li dogovor o cenovnoj politici između vas i drugih velikih lanaca?
3. Da li vi kao jedan od najvećih na tržištu smatrate da treba da poštujete zakon I da se ne dogovarate sa konkurencijom oko zajedničke cenovne politike?
4. Komisija za zaštitu konkurencije sprovodi istragu zbog sumnje u monopolsku praksu i nelojalnu konkurenciju. Da li ste svesni tih optužbi i kako ih komentarišete?
5. Na koji način određujete marže na osnovne životne namirnice i proizvode za svakodnevnu upotrebu, s obzirom na to da su one u nekim slučajevima značajno veće nego kod manjih trgovaca?
6. Da li smatrate da su vaši trenutni nivoi cena i marži pravedni u poređenju sa finansijskom situacijom prosečnog građanina Srbije?
7. Vi ste jedan od najbitnijih faktora koji utiču na inflaciju u Srbiji – da li mislite da treba dodatno da je povećavate previsokim maržama?
8. Da li planirate da preispitate svoju politiku cena i marži u svetlu optužbi za prekomerno bogaćenje na račun potrošača?
9. Koliko vaši trgovinski lanci beleže porast zarade u poslednjih pet godina i da li je taj rast u skladu sa porastom troškova za potrošače?
10. Da li ste imali sastanke sa predstavnicima drugih trgovinskim lanaca na kojima je dogovarana cena osnovnih proizvoda?
11. Koje mere planirate da preduzmete kako biste uverili građane Srbije da vaš lanac marketa posluje u njihovom najboljem interesu?
Ni na jedno od ovih pitanja trgovinski lanci nisu dostavili odgovore, osim kompanije (Delhaize) "Delez Srbija", koja nam je dostavila saopštenje povodom istrage Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije. Komisija je 10. oktobra 2024. godine, u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja, sprovela nenajavljeni uviđaj u sedištu kompanije "Delez Srbija".
Iz kompanije Delhaize poručuju da "u skladu sa politikom otvorenosti i odgovornosti u poslovanju, "Delez Srbija" je i pre pokretanja ovog postupka aktivno sarađivala sa Komisijom za zaštitu konkurencije." Dalje navode da su opredeljeni da "daju svoj doprinos utvrđivanju činjenica i pravom sagledavanju okolnosti u kojima funkcioniše trgovina na malo u Srbiji" i dodaju da će pružiti "svu potrebnu podršku i informacije."
- Kompanija "Delez Srbija" u celosti posluje u skladu sa propisima Republike Srbije, redovno podnosi izveštaje nadležnim institucijama, te ostaje dosledna profesionalnim standardima i transparentnosti u poslovanju - zaključuju iz Delhaize (Maxi).
Kompanije Merkator, Univerexport i Dis nisu dostavile odgovore na pitanja portala Srbija Danas do zaključenja ovog teksta.
Napomena: Cene proizvoda koje smo uporedili uzete su iz odabranih prodajnih objekata u trenutku obilaska na teritoriji grada Beograda. Moguće su promene u cenama usled različitih akcija, sezonskih popusta ili specifičnosti lokacija, što može uticati na manja odstupanja u podacima prikazanim u ovoj analizi.
Podsetimo, portal Srbija Danas sproveo je anketu kako bi saznao kako građani komentarišu sumnje da su ovi trgovinski lanci dogovorom povećavali cene na štetu naroda. Odgovori su pokazali frustraciju i nezadovoljstvo potrošača koji se osećaju prevareni zbog nerealnih cena i dogovora između velikih trgovinskih lanaca. Mnogi su izrazili zabrinutost da će ova situacija nastaviti da se pogoršava, čime će se dodatno povećati pritisak na njihove kućne budžete.
