ZARADA ZAGARANTOVANA, POREDI SE SA TARTUFIMA: Srbija ovo drvo ima na pretek, vadi se iz korita reka, ali POSTOJI CAKA
Prodaje se i po oglasima
Neki od meštana Kruševca, Požarevca i Kraljeva našli su novi način zarade - prodaju abonosa ili fosilnog hrasta, koji vade iz korita većih reka.
NOVI CIKLUS NIS-OVOG PROGRAMA ZAJEDNICI ZAJEDNO: U ekološke projekte u lokalnim samoupravama NIS ulaže 107,5 miliona dinara
NOVO ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Rad od kuće se ne ceni dovoljno, ljudi dobijaju manje povišica!
AKO VEĆ NISTE, POŽURITE! Danas poslednji dan za prijavu za isplatu 3.000 dinara - evo kome i kada ležu prvo
Ova vrsta drveta u svetu se prodaje za ogroman novac, dok cena po kubiku može da bude i više od 10.000 evra, kažu stručnjaci za šumarstvo.
Ovaj posao u Srbiji je trenutno sličan pronalaženju tartufa - važi pravilo "ko nađe njegovo je", dok ima jedna ili dve firme na tržištu koje pokrivaju sav izvoz, tvrde oni koji se bave ovim poslom.
Fosilni hrast ili abonos je prirodno drvo hrasta, koje je u vodi i mulju reka odležalo od nekoliko stotina, pa sve do nekoliko hiljada godina. Zbog hemijskih procesa, drvo se "konzervira i vakumira", pa dobija tamno smeđu, sivu ili crnu boju, zatim veliku čvrstoću i težinu, pa ga nazivaju "večno drvo".
Zbog svojih karakteristika i trajnosti, drvo je vrlo cenjeno i traženo, dok se koristi za izradu furnira, komadnog nameštaja, muzičkih instrumenata. Najviše ga u okolini Požarevca, Kruševca ili Kraljeva, kažu stručnjaci za šumarstvo.
S.M. koji se bavi ovim poslom, zatekli smo upravo na Moravi, dok je tražio abonos hrast. Kaže da se drva obeležavaju plavom ili crvenom bojom kada ih neko pronađe, tako da se zna da ih je neko već "rezervisao".
- Nekada se to poštuje, a nekada ne, jer ipak je novac u pitanju. Ovaj posao poredi sa pronalaskom tartufa - svako može slučajno da ih pronađe, ali moraš imati neko znanje da bi znao koliko vrede i kome možeš da ih prodaš. Ne znam da li se neko u Srbiji bavi ovim poslom "na veliko". Ja sve što pronađem, prodajem ljudima kojima to treba za nameštaj ili neku drugu namenu. Jedan kubik može da vredi 5.000 evra ili više. Cena je dobra, može da ide i do nekoliko hiljada evra, ali nije kao u inostranstvu - kaže za ovaj Kraljevčanin.
Kako kaže, na ideju je došao jer su njegovi deda i otac vadili ovakvo drveće iz reke i time su se najbolje grejali i pravili najkvalitetniji nameštaj.
- Tada nisam ni znao koliko to vredi. Posle sam gledao sam emisiju na televiziji gde se tvrdi da su ova drva jako skupa, po nekoliko hiljade evra. Sam sam posle toga krenuo u potragu po Moravi. Za to se mora imati neka mehanizacija, ako je drvo veliko, ako ima dosta peska i mulja, da može da se izvadi. Dešava se da rudari koji kopaju nađu takvo drveće i posle prodaju - kaže S.M.
Da bi se drvo zaista prodalo za veliki novac u inostranstvu, moraju da ga provere stručnjaci iz ovlašćenih institucija i morate da dobijete potvrdu, kaže on.
- Bez toga, niste sigurni da li je to drvo staro 800 ili 8.000 godina i da li vredi 5 ili 10 hiljada evra. Ja sam hteo da dobijem dozvolu, ali nisam uspeo. Ako nemate deklaraciju, možete da ga prodate "na malo", nekome kome treba da pravi nakit, nameštaj ili nešto treće - dodaje.
Ima onih koji nelegalno izvoze ovo drvo kao obično drvo, dok ga u inostranstvu prodaju za veliki novac, najčešće u Švajcarskoj i Engleskoj, tvrdi drugi prodavac, čije ime je poznato redakciji.
- Ima firmi koje samo pronalaze ovo drvo, a ima onih koje samo izvoze. Kod nas od toga ništa posebno ne možete da zaradite. U inostarnstvu, neke cifre se čak kreću do 10.000 evra po kubiku, kada se ispostavi da je drvo kvalitetno. Kako je to pravno regulisano, niko nije siguran. To je kao da bilo šta drugo nađete da putu, u moru ili na reci. Prodaje se po oglasima, mnogi ga sami pronalaze i prodaju na malo, ili kao sirovinu - tvrdi Kraljevčanin.
