ЗАРАДА ЗАГАРАНТОВАНА, ПОРЕДИ СЕ СА ТАРТУФИМА: Србија ово дрво има на претек, вади се из корита река, али ПОСТОЈИ ЦАКА
Продаје се и по огласима
Неки од мештана Крушевца, Пожаревца и Краљева нашли су нови начин зараде - продају абоноса или фосилног храста, који ваде из корита већих река.
НОВИ ЦИКЛУС НИС-ОВОГ ПРОГРАМА ЗАЈЕДНИЦИ ЗАЈЕДНО: У еколошке пројекте у локалним самоуправама НИС улаже 107,5 милиона динара
НОВО ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Рад од куће се не цени довољно, људи добијају мање повишица!
АКО ВЕЋ НИСТЕ, ПОЖУРИТЕ! Данас последњи дан за пријаву за исплату 3.000 динара - ево коме и када лежу прво
Ова врста дрвета у свету се продаје за огроман новац, док цена по кубику може да буде и више од 10.000 евра, кажу стручњаци за шумарство.
Овај посао у Србији је тренутно сличан проналажењу тартуфа - важи правило "ко нађе његово је", док има једна или две фирме на тржишту које покривају сав извоз, тврде они који се баве овим послом.
Фосилни храст или абонос је природно дрво храста, које је у води и муљу река одлежало од неколико стотина, па све до неколико хиљада година. Због хемијских процеса, дрво се "конзервира и вакумира", па добија тамно смеђу, сиву или црну боју, затим велику чврстоћу и тежину, па га називају "вечно дрво".
Због својих карактеристика и трајности, дрво је врло цењено и тражено, док се користи за израду фурнира, комадног намештаја, музичких инструмената. Највише га у околини Пожаревца, Крушевца или Краљева, кажу стручњаци за шумарство.
С.М. који се бави овим послом, затекли смо управо на Морави, док је тражио абонос храст. Каже да се дрва обележавају плавом или црвеном бојом када их неко пронађе, тако да се зна да их је неко већ "резервисао".
- Некада се то поштује, а некада не, јер ипак је новац у питању. Овај посао пореди са проналаском тартуфа - свако може случајно да их пронађе, али мораш имати неко знање да би знао колико вреде и коме можеш да их продаш. Не знам да ли се неко у Србији бави овим послом "на велико". Ја све што пронађем, продајем људима којима то треба за намештај или неку другу намену. Један кубик може да вреди 5.000 евра или више. Цена је добра, може да иде и до неколико хиљада евра, али није као у иностранству - каже за овај Краљевчанин.
Како каже, на идеју је дошао јер су његови деда и отац вадили овакво дрвеће из реке и тиме су се најбоље грејали и правили најквалитетнији намештај.
- Тада нисам ни знао колико то вреди. После сам гледао сам емисију на телевизији где се тврди да су ова дрва јако скупа, по неколико хиљаде евра. Сам сам после тога кренуо у потрагу по Морави. За то се мора имати нека механизација, ако је дрво велико, ако има доста песка и муља, да може да се извади. Дешава се да рудари који копају нађу такво дрвеће и после продају - каже С.М.
Да би се дрво заиста продало за велики новац у иностранству, морају да га провере стручњаци из овлашћених институција и морате да добијете потврду, каже он.
- Без тога, нисте сигурни да ли је то дрво старо 800 или 8.000 година и да ли вреди 5 или 10 хиљада евра. Ја сам хтео да добијем дозволу, али нисам успео. Ако немате декларацију, можете да га продате "на мало", некоме коме треба да прави накит, намештај или нешто треће - додаје.
Има оних који нелегално извозе ово дрво као обично дрво, док га у иностранству продају за велики новац, најчешће у Швајцарској и Енглеској, тврди други продавац, чије име је познато редакцији.
- Има фирми које само проналазе ово дрво, а има оних које само извозе. Код нас од тога ништа посебно не можете да зарадите. У иностарнству, неке цифре се чак крећу до 10.000 евра по кубику, када се испостави да је дрво квалитетно. Како је то правно регулисано, нико није сигуран. То је као да било шта друго нађете да путу, у мору или на реци. Продаје се по огласима, многи га сами проналазе и продају на мало, или као сировину - тврди Краљевчанин.
