Zašto je Srbija ekonomski otpornija od drugih evropskih zemalja? Ovo su glavni razlozi
Kako je moguće da je srpska ekonomija otpornija od jedne nemačke, francuske ili švajcarske privrede i šta zapravo stoji iza mnogih procena koje govore da će Srbija iz korona krize izaći sa daleko manjim padom nego mnoge razvijene evropske zemlje?
Analize pokazuju da su najbitniji faktori zbog kojih udarac krize u Srbiji neće biti toliko jak upravo oni zbog kojih naša ekonomija u ovom trenutku nije jača.
Praktično, to što nemamo jak turistički sektor, poput Grčke ili Hrvatske, zatim činjenica da poljoprivreda čini značajan deo srpskog BDP-a, da nismo izvozno otvoreni poput mnogih zemalja i da imamo takav standard kakav imamo, odgovor je na pitanje koje ovih dana postavljaju mnogi građani slušajući kako ćemo bolje proći od jedne Nemačke.
Od isplativog hobija do UNOSNE ZARADE: Pčelarstvo u Srbiji ima VELIKI POTENCIJAL
Šteta koju je virus naneo srpskom turizmu meri se STOTINAMA MILIONA EVRA
VELIKO ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA U VREME PANDEMIJE: Potrošači uputili JASNE PORUKE kompanijama
Kako je MMF naveo u nedavno objavljenim ekonomskim projekcijama za ovu i naredne dve godine, Srbiju očekuje pad ekonomskih aktivnosti u ovoj godini od 3 procenta, što je značajno niže nego u drugim zemljama Evrope.
Nemcima se, recimo, predviđa pad od 7 odsto, Španiji 8, a Italiji čak 9,1 odsto. I Hrvatska će završiti godinu sa padom od 9 odsto, takođe i Crna Gora, Francuska će pasti oko 5 procenata...
Nizak udeo turizma u BDP
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da je jedan od faktora zbog kojih bi srpska privreda mogla da prođe bolje od drugih bolja polazna osnova nego ranije, u smislu uravnoteženije ekonomije i aktivnije ekonomske politike.
- Ušli smo u ovu krizu sa suficitom i nekim pristojnim nivoom zaduženosti, kao i niskim udelom kratkoročnog duga - pojašnjava on.
Na primer, Nikolić smatra da je bitan faktor koji utiče na otpornost srpske ekonomije u korona krizi struktura naše privrede koja se, za razliku od zemalja koje će biti drastično pogođene krizom, ne oslanja toliko na uslužno-servisni sektor.
- Turizam, ugostiteljstvo, hotelijerstvo nisu toliko zastupljeni u našoj ekonomiji, pa čak i šire shvaćene usluge poput kreativnih industrija ili zabave. Sve to je jako izraženo u zapadnim ekonomijama. Posebno je tu bitan turizam, koji je jako značajan u Hrvatskoj, Grčkoj, ostalim mediteranskim zemljama, gde taj pad neće moći da se kompenzuje i veliko je pitanje kada će se oporaviti. Mislim da će pretrpeti značajne strukturne promene - smatra on.
Nivo ekonomske otvorenosti
Prema podacima Svetske banke, nivo ekonomske otvorenosti, koji se meri vrednošću spoljne trgovine u BDP-u, u Srbiji je prethodnih godina bio nešto niži od evropskog proseka. Ipak, kako navodi Ivan Nikolić, Srbija možda nije u samom evropskom vrhu po otvorenosti ekonomije, ali naša pozicija nije zanemarljiva.
- Malo je ekonomija u Evropi koje su otvorenije, odnosno malo onih koje u robnoj razmeni imaju veći udeo izvoza od Srbije. Tu su se stvari bitno promenile u odnosu na period pre 2012. godine. Izvoz robe i usluga je više nego udvostručen i sada čini više od 50 odsto našeg BDP-a. Veći udeo imaju možda Češka i Slovenija - ističe Nikolić.
Visok udeo poljoprivrede u BDP-u
Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP-u Srbije tokom poslednjih godina kreće se između 6 i 7 procenata, što je duplo više nego u nekim novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visokoproduktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska, učestvuje sa manje od 2 procenta u BDP-u.
- Srbija ima visok udeo poljoprivrede u BDP-u, i to jeste jedan od faktora. Nijedna zemlja u EU, osim možda Rumunije, nema veći udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu od 3 do 4 odsto - kaže Ivan Nikolić.
Tako je ova grana privrede, koja više zavisi od vremenskih prilika nego od globalne ekonomije, jedan od pluseva u našem krajnjem bilansu.
Životni standard
Iako ekonomski rezultati poslednjih godina pokazuju pozitivan smer srpske privrede, životni standard građana ipak još uvek nije na nivou razvijenih zemalja Zapadne Evrope. I to je jedan od razloga zbog kojih ćemo kroz korona krizu možda proći sa manje ogrebotina od ekonomija evrozone.
Sa ovim ocenama slaže se i ekonomista Aleksandar Stevanović. On zaključuje da su razlozi našeg dosadašnjeg zaostajanja sada praktično razlozi našeg manjeg pada.
- Nizak udeo turizma je jedan od njih, jer naši turistički radnici jesu značajno pogođeni, ali ukupno učešće ovog sektora u celokupnoj privredi nije prevelik. Drugo, imamo veliki udeo poljoprivrede koja je i dalje nedovoljno produktivna, ali postoji i čini značajan deo naše privrede - ističe Stevanović i dodaje da je treći faktor to što smo mi zemlja koja još nije mnogo otvorena.
- Zbir uvoza i izvoza je tek nešto malo veći od našeg ukupnog BDP-a. Samim tim, zbog veće okrenutosti i gledanja na sopstveno tržište manji je udar koji ćemo pretrpeti nego da smo više vezani za zemlje Evrozone - ističe sagovornik.
NAJNOVIJA INFORMACIJA: Otkazuju se sva putovanja do 31. maja
PROIZVODNJA U APRILU NAJMANJA U POSLEDNJE 23 GODINE: Optimizam poslodavaca pao na najniži nivo u istoriji istraživanja
Akcije na azijskim tržištima padaju zbog tenzija između SAD i Kine, A DOLAR RASTE!
KAKO ĆEMO LETOVATI OVE GODINE: Distanca na plaži, na smenu u vodu? JESTE LI SPREMNI ZA OVA PRAVILA?
