Зашто је Србија економски отпорнија од других европских земаља? Ово су главни разлози
Како је могуће да је српска економија отпорнија од једне немачке, француске или швајцарске привреде и шта заправо стоји иза многих процена које говоре да ће Србија из корона кризе изаћи са далеко мањим падом него многе развијене европске земље?
Анализе показују да су најбитнији фактори због којих ударац кризе у Србији неће бити толико јак управо они због којих наша економија у овом тренутку није јача.
Практично, то што немамо јак туристички сектор, попут Грчке или Хрватске, затим чињеница да пољопривреда чини значајан део српског БДП-а, да нисмо извозно отворени попут многих земаља и да имамо такав стандард какав имамо, одговор је на питање које ових дана постављају многи грађани слушајући како ћемо боље проћи од једне Немачке.
Од исплативог хобија до УНОСНЕ ЗАРАДЕ: Пчеларство у Србији има ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
Штета коју је вирус нанео српском туризму мери се СТОТИНАМА МИЛИОНА ЕВРА
ВЕЛИКО ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ: Потрошачи упутили ЈАСНЕ ПОРУКЕ компанијама
Како је ММФ навео у недавно објављеним економским пројекцијама за ову и наредне две године, Србију очекује пад економских активности у овој години од 3 процента, што је значајно ниже него у другим земљама Европе.
Немцима се, рецимо, предвиђа пад од 7 одсто, Шпанији 8, а Италији чак 9,1 одсто. И Хрватска ће завршити годину са падом од 9 одсто, такође и Црна Гора, Француска ће пасти око 5 процената...
Низак удео туризма у БДП
Иван Николић из Економског института сматра да је један од фактора због којих би српска привреда могла да прође боље од других боља полазна основа него раније, у смислу уравнотеженије економије и активније економске политике.
- Ушли смо у ову кризу са суфицитом и неким пристојним нивоом задужености, као и ниским уделом краткорочног дуга - појашњава он.
На пример, Николић сматра да је битан фактор који утиче на отпорност српске економије у корона кризи структура наше привреде која се, за разлику од земаља које ће бити драстично погођене кризом, не ослања толико на услужно-сервисни сектор.
- Туризам, угоститељство, хотелијерство нису толико заступљени у нашој економији, па чак и шире схваћене услуге попут креативних индустрија или забаве. Све то је јако изражено у западним економијама. Посебно је ту битан туризам, који је јако значајан у Хрватској, Грчкој, осталим медитеранским земљама, где тај пад неће моћи да се компензује и велико је питање када ће се опоравити. Мислим да ће претрпети значајне структурне промене - сматра он.
Ниво економске отворености
Према подацима Светске банке, ниво економске отворености, који се мери вредношћу спољне трговине у БДП-у, у Србији је претходних година био нешто нижи од европског просека. Ипак, како наводи Иван Николић, Србија можда није у самом европском врху по отворености економије, али наша позиција није занемарљива.
- Мало је економија у Европи које су отвореније, односно мало оних које у робној размени имају већи удео извоза од Србије. Ту су се ствари битно промениле у односу на период пре 2012. године. Извоз робе и услуга је више него удвостручен и сада чини више од 50 одсто нашег БДП-а. Већи удео имају можда Чешка и Словенија - истиче Николић.
Висок удео пољопривреде у БДП-у
Учешће пољопривредне производње у БДП-у Србије током последњих година креће се између 6 и 7 процената, што је дупло више него у неким новим чланицама ЕУ из централне и источне Европе. Пољопривреда у европским земљама које се карактеришу високопродуктивном производњом, као што су Холандија, Данска или Француска, учествује са мање од 2 процента у БДП-у.
- Србија има висок удео пољопривреде у БДП-у, и то јесте један од фактора. Ниједна земља у ЕУ, осим можда Румуније, нема већи удео пољопривреде у бруто домаћем производу од 3 до 4 одсто - каже Иван Николић.
Тако је ова грана привреде, која више зависи од временских прилика него од глобалне економије, један од плусева у нашем крајњем билансу.
Животни стандард
Иако економски резултати последњих година показују позитиван смер српске привреде, животни стандард грађана ипак још увек није на нивоу развијених земаља Западне Европе. И то је један од разлога због којих ћемо кроз корона кризу можда проћи са мање огреботина од економија еврозоне.
Са овим оценама слаже се и економиста Александар Стевановић. Он закључује да су разлози нашег досадашњег заостајања сада практично разлози нашег мањег пада.
- Низак удео туризма је један од њих, јер наши туристички радници јесу значајно погођени, али укупно учешће овог сектора у целокупној привреди није превелик. Друго, имамо велики удео пољопривреде која је и даље недовољно продуктивна, али постоји и чини значајан део наше привреде - истиче Стевановић и додаје да је трећи фактор то што смо ми земља која још није много отворена.
- Збир увоза и извоза је тек нешто мало већи од нашег укупног БДП-а. Самим тим, због веће окренутости и гледања на сопствено тржиште мањи је удар који ћемо претрпети него да смо више везани за земље Еврозоне - истиче саговорник.
НАЈНОВИЈА ИНФОРМАЦИЈА: Отказују се сва путовања до 31. маја
ПРОИЗВОДЊА У АПРИЛУ НАЈМАЊА У ПОСЛЕДЊЕ 23 ГОДИНЕ: Оптимизам послодаваца пао на најнижи ниво у историји истраживања
Акције на азијским тржиштима падају због тензија између САД и Кине, А ДОЛАР РАСТЕ!
КАКО ЋЕМО ЛЕТОВАТИ ОВЕ ГОДИНЕ: Дистанца на плажи, на смену у воду? ЈЕСТЕ ЛИ СПРЕМНИ ЗА ОВА ПРАВИЛА?
