Osam izuma koje je proslavio Prvi svetski rat
Svi ovi izumi su danas svetski poznati, ali sigurno niste znali da svoje otkriće duguju Prvom svetskom ratu.
1. Vata
Vata je bila malo poznata pre izbijanja rata sem u maloj američkoj kompaniji-Kimberli-Klark. Direktor kompanije Ernst Maler, i njen podpredsednik, Džejms Kimberli su obišli proizvodnju celuloze i fabrike papira u Nemačkoj, Austriji i Skandinaviji 1914. i primetili su da taj materijal pet puta više upija od pamuka i - kada se proizvodi masovno -da je proizvodnja upola jeftinija.
Oni su ga doneli u SAD i zaštitili svoj proizvod. Zatim, kada su SAD ušle u rat 1917, oni su počeli proizvodnju vate za hirurške potrebe.
Ali medicinske sestre na bojnom polju su shvatile prednosti vate za svoju ličnu, higijensku upotrebu, i to je učinilo da se kompanija obogati posle rata. Novi proizvod , pod nazivom Kotek ( skraćenica za "Koton teksturu") , puštena je u prodaju u oktobru 1920, manje od dve godine nakon primirja.
2. Papirne maramice
Prodaja vate je išla dobro, ali ne onoliko dobro koliko se očekivalo, delimično zbog toga što su žene nerado kupovale proizvod od muških trgovaca. Kompanija je pozvala prodavnice da omoguće korisnicima da ga kupe jednostavno ostavljajući novac u kutiji. U ranim 1920-im , Bert Fournes je osmislio peglanje celuloznih materijala da bi se napravila meka i tanka maramica. Sa mnogo eksperimentisanja, maramica "Klineks" je rođena 1924.
3. Lampe u službi zdravlja
U zimu 1918, je procenjeno da polovina sve dece u Berlinu ima problema sa kostima koje postaju meke i deformisane. U to vreme, tačan uzrok nije bio poznat, iako se mislilo da ima veze sa siromaštvom.
Gradski lekar Kurt Huldčinski- primetio je da su njegovi pacijenti bili veoma bledi. On je odlučio da sprovede eksperiment na četvorici od njih, uključujući i jedan danas poznat samo slučaj- Artura, koji je imao tri godine. Stavio ih je na kvarca-lampe koje emituju ultraljubičastu svetlost.
U nastavku lečenja, Huldčinski primetio da su kosti njegovih mladih pacijenata sve jače. U maju 1919, kada je stiglo leto ostavljao ih je na terasi na suncu. Rezultati njegovog eksperimenta, kada su objavljene, su dočekani sa velikim entuzijazmom. Istraživači su kasnije otkrili da je vitamin D neophodnan da se izgrade kosti sa kalcijumom i da u tom procesu pomaže ultraljubičasta svetlost.
4. Letnje računanje vremena
Ideja pomeranja satova u proleće i u jesen nije bila nova u vreme Prvog svetskog rata. Bendžamin Frenklin je to predložio u pismu 1784. godine.
Suočeni sa akutnim nestašicama uglja , nemačke vlasti su naredile da 30. aprila 1916, satovi treba da se pomere u 23:00 na ponoć, tako da daje dodatni sat dnevnog svetla u večernjim časovima. Ono što je počelo u Nemačkoj, kao sredstvo da se spasi ugalj i svetlo se brzo proširilo i na druge zemlje.
Britanija je počela tri nedelje kasnije, 21. maja 1916. Druge evropske zemlje su to usvojile. Dana 19. marta 1918 , američki Kongres je uspostavio nekoliko vremenskih zona i uveo letnje vreme.
Kada je rat završen, letnje računanje vremena je napušteno, ali je ubrzo opet uspostavljeno.
5. Ručni sat
Nije tačno da su ručni satovi posebno izmišljeni za vreme Prvog svetskog rata -ali je istina da je njihova upotreba od strane muškaraca porasla dramatično posle rata. Do kraja 19. i početkom 20. veka, ljudi koji su želeli da znaju koliko je sati i koji su imali novca da priušte sat, imali su onaj na lancu.
Ali je tek rat zaista učinio da ručni sat postane neophodan. Vojnicima su ruke morale da budu slobodne, a tajming, posebno prilikom napada tajming je bio sve. Vojska nije smela da koristi signalizaciju da ih neprijatelj ne bi primetio. Odgovor je bio ručni sat.
Kompanija H Vilijamson je imala akciju 1916: "Jedan vojnik od četiri nosi ručni sat, a ostala tri će kupiti čim budu mogli".
7. Vegetarijanske kobasice
Verovatno mislite da je soja kobasice izmislio neki hipi, 1960-ih i verovatno u Kaliforniji. Međutim, soja kobasice je izmislilo Konrad Adenauer, prvi nemački kancelar posle Drugog svetskog rata.
Tokom rata, Adenauer je bio gradonačelnik Kelna i kada je glad nastupila, on je imao genijlanu ideju- da pronađe alternativu mesu koga više skoro da nije bilo.
8. Rajfešlus
Još od sredine 19. veka , razni ljudi su radili na kombinacija kopči i dugmića. Ali tek je Gideonu Sundbaku, švedskom emigrantu u SAD, pošlo za rukom da stvori rajfešlus, sa klizačem koji je spajao dva reda zuba.
Vojska je oduševljeno prihvatila izum, a civili su počeli da ga koriste posle rata.
