Da li bi svet bio lep bez nenadmašnog Čika Jove Zmaja?

Prvi dečji pesnik rođen je na današnji dan davne 1833. Godine u Novom Sadu. Bio je jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Iako je po zanimanju bio lekar i pravnik, svoj život je posvetio pisanju i izdavanju političkih i dečjih pesama. Prvaci ga se najbolje sećaju, ali je svoje stihove posvećivao svim generacijama. 

Pesničkim uzorom smatrao je Branka Radičevića, kojeg je upoznao u Beču, gde je studirao prava. Po povratku u Novi Sad upoznao je svoju buduću suprugu, zatim pokrenuo književni list Javor i satirični Komarac, a zatim Neven. Godine 1893. seli se u Peštu gde je radio u Matici srpskoj.

Osim navedenim pesama, napisao je jednako poznate "Materina maza", "Gaša", "Kaži mi, kaži", "Prljave ruke"...

Kroz dve zbirke pesama ispričao je dva perioda svog života. Jedna se odnosi na srećan porodičan život koji je imao u braku sa Ružom Ličanin, po čijem je imenu, na turskom jeziku, prva zbirka nazvana – "Đulići".

Tragičnu sudbinu svoje porodice predstavio je u drugoj zbirci. Zbog tuberkuloze od koje su bolovali njegovi najbliži, ostao je bez  supruge i petoro dece, ostao je sam. Tada je napisao niz elegičnih pesama dajući im simbolično naziv "Đulići uveoci".

Zmaj je imao posebno razumevanje za decu, jer je umeo da se uživi u njihov način mišljenja i osećanja i da stvori poeziju koju će deca razumeti i voleti. Njegova satirična poezija odlikuje se duhovitošću i retkom pronicljivošću. Preminuo je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.

Urednik mnogih listova i časopisa ostavio je poeziju trajne vrednosti. Nenadmašni srpski dečji pesnik, čika Jova, načinio je svojim postojanjem ovaj svet lepim, makar kroz pesme. I zaista, za njega zasluženo može da se kaže da živi dok žive njegova dela, a živi već 180 godina.