DEPONIJA IH HRANI: Selo preživljava od smeća koje sakupi

Munir Selimović (39), demobilisani borac, zajedno sa suprugom i troje dece na ovaj način preživljava. Kaže da mnogi svoje porodice prehranjuju ostacima hrane koje pronađu na deponiji.

"Skupljamo karton, plastiku, bakar, lim, gvožđe, sve ono što je imalo vredno i što bi se moglo prodati. A ako se pronađe hrana kojoj je istekao rok ili je neko bacio, i to mnogi iskoriste. Tako se borimo da preživimo i prehranimo sebe i svoje porodice. To ne radimo od juče niti od prekjuče, već duže od deset godina", rekao je Selimović.

Dodao je i da prodaju sve što pronađu.

"Robu prodajem uglavnom na autobuskoj stanici u Žepču. Ja i supruga išli smo nedavno i po selima i tamo prodavali. Dva dana ne zaradiš ništa, treći dan bude 20 maraka. Uglavnom ne moram nikome da kucam na vrata i tražim hleb za decu. Imamo za sendviče, još malo hrane, račune i dobro je, hvala Bogu", ispričao je Selimović.

Blizu naselju

Niko od njih ne razmišlja o mogućim zarazama, bolestima, jer je borba za preživljavanje jača od svega toga. Ova deponija smeća druga je kuća za Stanka, koji svaki dan prikuplja otpad, piše "Avaz.ba".

"Skupljamo sve. Kilogram najlona je 25 feninga, vreća plastike pola marke, ili, recimo, 70 kanistera 10 maraka. Dolazi nam jedan čovek iz Zenice koji to sve otkupljuje. Ponekad se nađe i koje pivo u limenci. Jeste da mu je rok prošao pre sedam godina, ali nema to veze, nije mi još nikada ništa bilo. Nije mi još od piva došla muka, ali muka je kada ga nema", ispričao je kroz smeh Stanko.

Ahmet Mandžuka, predsednik Zbora građana MZ Želeća, naglasio je da ljudi svakodnevno dolaze i kopaju po toj deponiji, koja je sve bliža naseljenom mestu.

"Smeće se odlaže, niko na to ne obraća pažnju. Skupljaju sve. Dovoljno je samo proći pored te deponije, pored ružne slike, širi se neugodan miris. Dovoze se kosti iz klanica, creva, ma sve ono najgore što se može baciti", ispričao je Mandžuka.