DIJAZOVA PORUKA: Narode Čileanski...
"Tako je malo prošlo otkako smo izgubili, a našim emocijama skoro pa dominiraju bol, frustracija, nemoć... Bio je to jezivo snažan udarac za nas, imali smo san, a ta naša ogromna iluzija odjednom se završila" - stoji između ostalog u pismu koji je Dijaz poslao po povratku kući.
Hrabri Čileanci su ozbiljno zapretili Brazilcima... Ipak, točak sreće se zaustavio na polju na kojem je pisalo ime domaćina Svetskog prvenstva.
Prečka Pinilje u zaustavnom vremenu „zamrzla“ sve „karioke“, ali... Samo na trenutak. Čileanci su već kod kuće, a Marselo Dijaz, jedan od odabranih i hrabrih 11 obratio se naciji pismom koje prenosimo u celini.
"Narode čileanski,
možda nisam najbolji igrač ove reprezentacije, možda nisam ni najiskusniji igrač, možda nisam najpopularniji igrač, ali kao Čileanac ovim pismom želim da vam prenesem moje emocije posle bolne eliminacije na Mundijalu.
Tako je malo prošlo otkako smo izgubili, a našim emocijama skoro pa dominiraju bol, frustracija, nemoć... Bio je to jezivo snažan udarac za nas, imali smo san, a ta naša ogromna iluzija odjednom se završila. Kada razmišljam o svemu tome, a razmišljam svake sekunde, minuta i sata, još uvek sa velikom tugom, setim se i svakog momenta borbe, svakog momenta truda, i... i dalje ne znam zašto je fudbal tako nepravedan prema nama. Bili smo na korak od toga da izmenimo istoriju, nedostajalo je tako malo, i otuda ova nostalgija za trenutkom pre takvog kraja. Izašli smo tog dana na teren, nas ne baš mnogo ratnika, pred prepune tribine, ali i pred milione u Čileu. Izašli smo tiho, pred kraljeve fudbala, i... nisu znali šta ih je snašlo. Jurišali smo u slavu sa nožem u zubima, borili se jedan na jedan.
Da, izgubili smo. Ali, izgubili smo u skladu sa našim sopstvenim zakonima. Izgubili smo i jer je protivnik imao više sreće od nas, ali izgubili smo na način zbog kog nemamo šta sebi da zamerimo: izgubili smo, a bili smo ponosni svakog momenta, izgubili smo a divili smo se saigračima, od kojih su neki čak rizikovali sopstvenu bezbednost... Izgubili smo, ali mislim da smo dobili srca svih Čileanaca. A to je, na kraju, i bilo najvažnije.
Moram da se zahvalim na podršci koju smo imali sve vreme, naročito tokom trajanja Mundijala. Svaka naša pora reagovala je na našu prelepu himnu, svaki put kada smo je čuli, kada smo čuli glas našeg naroda, na prepunim stadionima, kretali smo u juriš, za našu zemlju. I, to nećemo nikada zaboraviti.
Na kraju je taj kraj bio nesrećan za nas, ali smo ostvarili ono što smo priželjkivali. Probili smo se. Boj smo napustili suznih, krvavih očiju, svesni da ništa još nije gotovo. Čekamo slatku osvetu sledeće godine, jer Kopa Amerika neće imati isti epilog kao Svetsko prvenstvo. Ova generacija Čileanaca zaslužuje da osvoji nešto, nešto veliko.
Širom otvorenih ruku sve ćemo ih sačekati u Čileu 2015, da vide našu pravu prirodu, da vide kako je lep Čile, ali i da osete šta znače podrhtavanja tla, šta je cunami, a šta zemljotres. Da shvate gde mi to i kako mi to skupljamo snagu i volju da igramo fudbal, jer mi...
Mi uvek ustajemo, koliko god da su veliki naši padovi.
Zbogom, Brazile, vidimo se u Čileu.
Niko nije jači od nas kada smo zajedno - Marselo Dijaz".
