EU obzerver: Ne dajte Srbiju Rusiji i Kini
Zvanično neprofitni medij nezavistan od Brisela objavio je članak kojim poziva Uniju da ne dopusti dvema silama sa istoka da sebi privuku našu zemlju.
Razlozi zbog kojih se vođe Evropske unije najviše okreću prema Ukrajini su više nego opravdani, piše istraživač Henrik fon Homejer za EU obzerver. Ipak, zanemarivanje Zapadnog Balkana moglo bi da ima opasne posledice - destabilizaciju tog regiona, pogotovo ako se on prepusti Kini u Rusiji.
Ove dve zemlje pokušavaju da popune prazninu koju je ostavila EU. Od svih zemalja, na te pokušaje najosetljivija je Srbija jer ta zemlja, piše Homejer, sebe vidi kao most između Istoka i Zapada. Zato lideri Unije ne smeju da zaborave na Srbiju u sledećih pet godina. Evropa ne sme da zanemari da je Srbija prošla izuzetan put od "oklevala u vezi sa EU" do "najboljeg učenika u učionici", podseća na reči austrijskog kancelara Guzenbauera.
Obzerver podseća da je Vučićeva partija povela rat protiv korupcije, sprovela teške ekonomske promene i normalizovala odnose sa (takozvanom državom) Kosovom.
Kinesko ostrvo u evropskom okeanu
Umesto da nagradi Srbiju zbog ovih napora, Žan Klod Junker (na slici pored), predsednik Evropske komisije, je kao jednu od prvih mera najavio da se Unija neće širiti do 2020. Time je stavio do znanja Beogradu da nije među glavnim prioritetima Brisela.
Ako se EU ne osvesti i pokaže veću pažnju prema regionu, Srbija će potražiti druge putanje. Jedna od njih može da vodi ka Pekingu. Balkan je jedna od glavnih tačaka kineske ekspanzije na zapad i prodora na evropska tržišta. Kineske banke dosta ulažu u nerazvijenu srpsku infrastrukturu.
Na primer, Srbija se nije pridružila međunarodnoj inicijativi koja pritiska Kinu na polju ljudskih prava. Tako je 2010. iz Srbije stigla kritika na račun dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liu Ksijaobu.
Osim ekonomskog, odnose Srbije i Kine krasi i političko partnerstvo. Prošle godine, Beograd je sa Pekingom potpisao 13 sporazuma u vezi sa finansijama, infrastrukturom, telekomunikacijama i saobraćajem. Pre pet godina potpisano je i strateško partnerstvo kojim obe zemlje podržavaju teritorijalni intergritet onoj drugoj, što je Srbiji važno zbog Kosmeta.
Slobodna trgovina sa Rusijom
Ruta koja je za Srbiju mnogo prirodnija, ali za Evropu daleko opasnije je saradnja sa Rusijom. Razloga za uzbunu je dosta.
Srbija i Rusija imaju istorijske i kulturne veze. Moskva podržava Srbiju u Savetu bezbednosti po pitanju Kosmeta, a Kremlj takođe ima blisku ekonomsku, pogotovo energetsku, saradnju. Saradnja dve zemlje osnažena je Strateškim partnerstvom iz 2013, pa se dve zemlje neretko diplomatski usaglašavaju u međunarodnim organizacijama. Tako je Srbija jedina zemlja kandidat za EU koja nije uvela sankcije Rusiji, a u UN nije glasala za osudu pristupanja Krima toj zemlji.
Dalje, Srbija je jedina zemlja izvan Zajednice nezavisnih država koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa najvećom državom na svetu. Obzerver nije mogao da ne pomene vojnu paradu povodom oslobođenja Beograda, prvu od 1986.
Srpska energetska situacija mnogo zavisi od ruskih interesa, jer tim sektorom dominiraju Gazprom i Lukoil, preko NIS-a i Beopetrola.
Nije kasno za prevenciju
Ma koliko da je stanje zabrinjavajuće, Evropska unija je i dalje ubedljivo najvažniji investitor u Srbiji i trgovinski partner, premašujući Rusiju i Kinu mnogostruko. I dalje je uslovljavanje članstvom najveći transformativni agens u regionu, pa tako i u Srbiji, zbog čega Beograd i dalje drži kurs ka Briselu.
Zato, završava Homejer za Obzerver, Evropa mora da da jak signal Srbiji jer će svako odugovlačanje pristupanja izazvati (za Evropu) neželjene posledice.
Pogledajte još:
