ЕУ обзервер: Не дајте Србију Русији и Кини

Разлози због којих се вође Европске уније највише окрећу према Украјини су више него оправдани, пише истраживач Хенрик фон Homejer за ЕУ обзервер. Ипак, занемаривање Западног Балкана могло би да има опасне последице - дестабилизацију тог региона, поготово ако се он препусти Кини у Русији.

Ове две земље покушавају да попуне празнину коју је оставила ЕУ. Од свих земаља, на те покушаје најосетљивија је Србија јер та земља, пише Homejer, себе види као мост између Истока и Запада. Зато лидери Уније не смеју да забораве на Србију у следећих пет година. Европа не сме да занемари да је Србија прошла изузетан пут од "оклевала у вези са ЕУ" до "најбољег ученика у учионици", подсећа на речи аустријског канцелара Гузенбауера.

Обзервер подсећа да је Вучићева партија повела рат против корупције, спровела тешке економске промене и нормализовала односе са (такозваном државом) Косовом.

Кинеско острво у европском океану

Уместо да награди Србију због ових напора, Жан Клод Јункер (на слици поред), председник Европске комисије, је као једну од првих мера најавио да се Унија неће ширити до 2020. Тиме је ставио до знања Београду да није међу главним приоритетима Брисела.

Ако се ЕУ не освести и покаже већу пажњу према региону, Србија ће потражити друге путање. Једна од њих може да води ка Пекингу. Балкан је једна од главних тачака кинеске експанзије на запад и продора на европска тржишта. Кинеске банке доста улажу у неразвијену српску инфраструктуру. 

Осим економског, односе Србије и Кине краси и политичко партнерство. Прошле године, Београд је са Пекингом потписао 13 споразума у вези са финансијама, инфраструктуром, телекомуникацијама и саобраћајем. Пре пет година потписано је и стратешко партнерство којим обе земље подржавају територијални интергритет оној другој, што је Србији важно због Космета.

Слободна трговина са Русијом

Рута која је за Србију много природнија, али за Европу далеко опасније је сарадња са Русијом. Разлога за узбуну је доста.

Србија и Русија имају историјске и културне везе. Москва подржава Србију у Савету безбедности по питању Космета, а Кремљ такође има блиску економску, поготово енергетску, сарадњу. Сарадња две земље оснажена је Стратешким партнерством из 2013, па се две земље неретко дипломатски усаглашавају у међународним организацијама. Тако је Србија једина земља кандидат за ЕУ која није увела санкције Русији, а у УН није гласала за осуду приступања Крима тој земљи.

Даље, Србија је једина земља изван Заједнице независних држава која има споразум о слободној трговини са највећом државом на свету. Обзервер није могао да не помене војну параду поводом ослобођења Београда, прву од 1986.

Српска енергетска ситуација много зависи од руских интереса, јер тим сектором доминирају Газпром и Лукоил, преко НИС-а и Беопетрола. 

Није касно за превенцију

Ма колико да је стање забрињавајуће, Европска унија је и даље убедљиво најважнији инвеститор у Србији и трговински партнер, премашујући Русију и Кину многоструко. И даље је условљавање чланством највећи трансформативни агенс у региону, па тако и у Србији, због чега Београд и даље држи курс ка Бриселу.

Зато, завршава Homejer за Обзервер, Европа мора да да јак сигнал Србији јер ће свако одуговлачање приступања изазвати (за Европу) нежељене последице.