Farme nemačkog "Tenisa" nicaće od jeseni
Temelji za prvih pet farmi koje će nemačka kompanija "Tenis" izgraditi u Srbiji biće izliveni najkasnije za tri meseca.
Prvi objekti, prema pisanju Večernjih novosti, nići će u Plandištu, Sečnju, Odžacima, Čalmi i Apatinu, a uzgoj svinja u njima bi trebalo da počne u novembru.
Cilj ove kompanije je da u narednih godinu dana u Srbiji podigne još 15 farmi.
"Nemci ne žele da kupe nijedan poljoprivredni kombinat koji je u procesu privatizacije, jer hoće da izgrade objekte po svojim standardima", objašnjava izvor lista. Jednom nedeljno njihovi stručnjaci dolaze u Srbiju i detaljno su razradili plan poslovanja. Izračunali su da im se više isplati da grade, nego da renoviraju postojeće farme.
Vlada Srbije i Privredna komora Srbije uključene su u pregovore sa investitorom iz Nemačke, koji planira da uzgaja oko 80.000 svinja godišnje. Trebaće im, međutim, mnogo više krmača nego što mogu da proizvedu i zbog toga planiraju da naprave široku mrežu kooperanata.
"Po farmi im treba 3.000 hektara obradivog zemljišta, koje će uzeti u zakup, kako bi proizvodili hranu za životinje", objašnjava izvor Večernjih novosti. - Investitor je najviše zainteresovan za Vojvodinu i Mačvu, jer u tom kraju postoji tradicija uzgoja svinja. Odgovara im i što postoje velike površine obradivog zemljišta zbog stočne hrane, za razliku od drugih delova Srbije gde su posedi isparčani. Insistiraju na izgradnji novih tovilišta, po standardima koji zadovoljavaju njihove kriterijume.
Posao i za srednjoškolce
Ukoliko ulaganje nemačke firme bude teklo po planu, biće im potrebno nekoliko stotina radnika koji će biti angažovani na poslovima od proizvodnje hrane za životinje do uzgoja svinja. Zbog toga razmatraju i mogućnost saradnje sa Poljoprivrednom školom iz Futoga, kod Novog Sada.
"U našoj školi bi mogao da zaživi sistem dualnog obrazovanja i da đaci odlaze na nove farme na praksu", priča Dušan Gagić, direktor škole. "Mi već imamo obrazovne profile koji bi odgovarali nemačkoj kompaniji, ali bi glavne novine bile što bi deca imala mnogo više prakse i posle bi ih čekalo sigurno radno mesto. Nama bi to mnogo značilo, jer je praktična nastava za poljoprivredne smerove veoma skupa".
