Ima li nade za mir na Bliskom Istoku? (FOTO)

Sa parolom “Iskoristi trenutak, sklopi mir”, Bajden je započeo svoju bliskoistočnu mirovnu turneju. Pozvao je Izrael, dugogodišnjeg američkog saveznika, da iskoristi ovaj trenutak u istoriji da se pomiri sa palestinskim vlastima. Poziv je upućen na sastanku sa, sada bivšim, predsednikom Izraela Šimonom Peresom, samo nekoliko sati pošto su obojica odali poštu bivšem izraelski premijeru Arijelu Šaronu, koji je sahranjen ranije tog dana.

"Jedino mesto (u regionu), gde postoji mogućnost za svojevrsno ostrvo stabilnosti je između palestinskog i izraelskih naroda, kao dvema bezbednim državama koje jedna drugoj poštuju suverenitet i bezbednost", rekao je tada Bajden Peresu. Bajden priznaje da će biti "veoma teških odluka" kako pregovori budu odmicali, ali je izrazio uverenje da će izraelski premijer Benjamin Nejtanahu biti "na nivou" zadatka i izrazio nadu da isto važi i za palestinskog predsednika Mahmud Abasa.

Razlog zastoja bila je odluka izraelskih vlasti od 9. januara, da izgrade novih 1.400 naselja na palestinskoj teritoriji. Kao odgovor, palestinske vlasti su rekle da ova najava pokazuje jasnu posvećenost Izraela ka uništenju mirovnih napora. Što se tiče vlasti u Tel Avivu, nova naselja su ključna za bezbednost Izraela. Potom je 21. januara, Izrael najavio planove za izgradnju još 380 novih naselja na Zapadnoj obali. Palestinci su ponovo osudili ovakav potez Izraela, da bi potom odbacili mogućnost da se mirovni pregovori produže nakon predviđenih devet meseci.

Palestinci su rekli da neće dozvoliti "niti jednom naseljeniku" da ostane u palestinskoj državu, ali da to ne proističe iz antijevrejskih stavova Palestine. Umesto toga, Jevreji koji žive na Zapadnoj obali imaće mogućnost da ostanu ako se odreknu svog izraelskog državljanstva i zatraže da budu državljani Palestine. Štaviše, anketa je pokazala da bi 4,5 odsto jevrejskih naseljenika razmotrilo da postanu palestinski građani pod takvim aranžmanom.

Povodom toga, američki posrednik u pregovorima Martin Indik, 31. januara je predstavio okvir za bliskoistočni mirovni sporazum (pod SAD) koji bi omogućio da i do 80 odsto jevrejskih naselja ostane na Zapadnoj obali. Dogovor bi doveo do prekrajanja granice, čime bi 80 odsto kuća doseljenika ostalo u Izraelu, dok bi ostale parcele zemljište bile vraćene pod palestinsku kontrolu. Još jedna ključna tačka okvira bila je da se Izraelu dozvoli da zadrži ulogu u održavanju bezbednosti duž granice na Zapadnoj obali sa susednim Jordanom. Novi bezbednosni aranžmani predvideli su zonu sastavljenu od najmodernijih ograda sa senzorima i bespilotnim letelicama za nadzor. Takođe, konačna verzija mirovnog ugovora bi mogla obezbediti i nadoknade za žrtve sa obe strane ovog istorijskog sukoba.

Međutim, kada 28. marta 2014. godine Izrael nije oslobodio četvrtu grupu od 26 palestinska zatvorenika, kao što je planirano, palestinski lideri su upozorili da je to kršenje prvobitnih uslova za početak mirovnih pregovora, u koje spada i palestinska obavezu da ne potpisuje međunarodne konvencije. Ali pošto Izrael nije oslobodio zatvorenike, Mahmud Abas je potpisao čak 15 međunarodnih konvencije. Nekoliko dana kasnije, Izrael je odobrio tendere za još 708 izraelskih naselja u znak odmazde zbog međunarodnih konvencija. Pregovori su propali, a američki zvaničnici su uglavnom prebacivali krivicu na izraelsku stranu zbog čvrste pozicije o izgradnji naselja. Ipak predsednik Obama je u saopštenju za javnost istakao da obe strane dele odgovornost za prekid pregovora. Uprkos svim naporima Kerija da se pregovori nastave, palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio je da ako "nema napretka, to je izraelska krivica".

Da li će pregovori biti nastavljeni u skorijoj budućnosti, teško je reći. Ako je i postojala mogućnost da se nastave, istorijsko pomirenje Fataha i Hamasa i kreiranje nove palestinkse vlade, dalo je Izraelu dovoljan razlog da u te pregovore ne ulazi. Rukovodstvo umerenog Fataha iznenadilo je svet time što je postiglo dogovor sa militantnim Hamasom koji upravlja Pojasom Gaze. Za Izrael, Hamas je teroristička organizacija s kojom jevrejska država ne želi da pregovara. U telefonskom razgovoru s Abasom, Džon Keri je "izrazio zabrinutost zbog uloge Hamasa u svakoj vladi i važnost da nova vlada bude posvećena principima nenasilja, priznanju države Izrael i prihvatanju ranijih sporazuma s njom". Izraelski premijer Benjamin Netanijahu upozorio je svetske lidere da će priznanje nove palestinske vlade ohrabriti terorizam širom sveta.

Na terenu, situacija se nastavila po starom. Pošto su palestinski ekstremisti ispalili dve rakete ka izraeskoj teritoriji, Izraelski borbeni avioni napali su palestinske ciljeve u pojasu Gaze. Od početka ove godine na izraelsku teritoriju palo je 150 raketa, ali je granica između Gaze i Izraela bila relativno mirna.

Nakon što je nova vlada Palestine položila zakletvu, Izraelska vlada je donela odluku da u potpunosti obustavi pregovore s Palestinom, sve dok je nova vlada ujedinjena s ekstremističkim Hamasom.