Има ли наде за мир на Блиском Истоку? (ФОТО)
Почетком године, Сједињене Државе су подстакле нову рунду преговора између Израела и Палестине, у нади да ће успети да колико толико олакшају односе две стране о кључним питањима које отежавају деветомесечни преговарачки процес две стране, који је почео средином 2013. године под патронатом америчког државног секретара Џона Керија. Својеврсно оживљавање преговора покренуо је амерички потпредсеник Џозеф Бајден.
Са паролом “Искористи тренутак, склопи мир”, Бајден је започео своју блискоисточну мировну турнеју. Позвао је Израел, дугогодишњег америчког савезника, да искористи овај тренутак у историји да се помири са палестинским властима. Позив је упућен на састанку са, сада бившим, председником Израела Шимоном Пересом, само неколико сати пошто су обојица одали пошту бившем израелски премијеру Аријелу Шарону, који је сахрањен раније тог дана.
"Једино место (у региону), где постоји могућност за својеврсно острво стабилности је између палестинског и израелских народа, као двема безбедним државама које једна другој поштују суверенитет и безбедност", рекао је тада Бајден Пересу. Бајден признаје да ће бити "веома тешких одлука" како преговори буду одмицали, али је изразио уверење да ће израелски премијер Бењамин Нејтанаху бити "на нивоу" задатка и изразио наду да исто важи и за палестинског председника Махмуд Абаса.
Разлог застоја била је одлука израелских власти од 9. јануара, да изграде нових 1.400 насеља на палестинској територији. Као одговор, палестинске власти су рекле да ова најава показује јасну посвећеност Израела ка уништењу мировних напора. Што се тиче власти у Тел Авиву, нова насеља су кључна за безбедност Израела. Потом је 21. јануара, Израел најавио планове за изградњу још 380 нових насеља на Западној обали. Палестинци су поново осудили овакав потез Израела, да би потом одбацили могућност да се мировни преговори продуже након предвиђених девет месеци.
Палестинци су рекли да неће дозволити "нити једном насељенику" да остане у палестинској државу, али да то не проистиче из антијеврејских ставова Палестине. Уместо тога, Јевреји који живе на Западној обали имаће могућност да остану ако се одрекну свог израелског држављанства и затраже да буду држављани Палестине. Штавише, анкета је показала да би 4,5 одсто јеврејских насељеника размотрило да постану палестински грађани под таквим аранжманом.
Поводом тога, амерички посредник у преговорима Мартин Индик, 31. јануара је представио оквир за блискоисточни мировни споразум (под САД) који би омогућио да и до 80 одсто јеврејских насеља остане на Западној обали. Договор би довео до прекрајања границе, чиме би 80 одсто кућа досељеника остало у Израелу, док би остале парцеле земљиште биле враћене под палестинску контролу. Још једна кључна тачка оквира била је да се Израелу дозволи да задржи улогу у одржавању безбедности дуж границе на Западној обали са суседним Јорданом. Нови безбедносни аранжмани предвидели су зону састављену од најмодернијих ограда са сензорима и беспилотним летелицама за надзор. Такође, коначна верзија мировног уговора би могла обезбедити и надокнаде за жртве са обе стране овог историјског сукоба.
Међутим, када 28. марта 2014. године Израел није ослободио четврту групу од 26 палестинска затвореника, као што је планирано, палестински лидери су упозорили да је то кршење првобитних услова за почетак мировних преговора, у које спада и палестинска обавезу да не потписује међународне конвенције. Али пошто Израел није ослободио затворенике, Махмуд Абас је потписао чак 15 међународних конвенције. Неколико дана касније, Израел је одобрио тендере за још 708 израелских насеља у знак одмазде због међународних конвенција. Преговори су пропали, а амерички званичници су углавном пребацивали кривицу на израелску страну због чврсте позиције о изградњи насеља. Ипак председник Обама је у саопштењу за јавност истакао да обе стране деле одговорност за прекид преговора. Упркос свим напорима Керија да се преговори наставе, палестински председник Махмуд Абас изјавио је да ако "нема напретка, то је израелска кривица".
Да ли ће преговори бити настављени у скоријој будућности, тешко је рећи. Ако је и постојала могућност да се наставе, историјско помирење Фатаха и Хамаса и креирање нове палестинксе владе, дало је Израелу довољан разлог да у те преговоре не улази. Руководство умереног Фатаха изненадило је свет тиме што је постигло договор са милитантним Хамасом који управља Појасом Газе. За Израел, Хамас је терористичка организација с којом јеврејска држава не жели да преговара. У телефонском разговору с Абасом, Џон Кери је "изразио забринутост због улоге Хамаса у свакој влади и важност да нова влада буде посвећена принципима ненасиља, признању државе Израел и прихватању ранијих споразума с њом". Израелски премијер Бењамин Нетанијаху упозорио је светске лидере да ће признање нове палестинске владе охрабрити тероризам широм света.
На терену, ситуација се наставила по старом. Пошто су палестински екстремисти испалили две ракете ка израеској територији, Израелски борбени авиони напали су палестинске циљеве у појасу Газе. Од почетка ове године на израелску територију пало је 150 ракета, али је граница између Газе и Израела била релативно мирна.
Након што је нова влада Палестине положила заклетву, Израелска влада је донела одлуку да у потпуности обустави преговоре с Палестином, све док је нова влада уједињена с екстремистичким Хамасом.
