Indira Gandi (1917-1984)

Ovu ženu koja je imala ogromnu moć i vlast i koja je ceo život posvetila jednom napaćenom i siromašnom narodu kao da je pratila zla kob. Kao da joj je bilo suđeno da svakom njenom uspehu prethodi jedna smrt najbližih.

Bila je kćerka Džavaharlala Nehrua, prvog predsednika vlade Indije od dobijanja nezavisnosti od Velike Britanije 1947. godine, po profesiji socijalnog radnika i političara. Studirala je u Švajcarkoj i Oksfordu. Pre Drugog svestkog rata britanske vlasti su je zatvorile kao političkog radnika i borca za nezavisnost Indije, pod vođstvom Mahatme Gandija. Doživela je nezavisnost svoje zemlje, ali i smrt voljenog supruga koga je 1948. godine ubio jedan član polufašističke organizacije Hindu Mahasabha. Posle sticanja indijske nezavisnosti bila je član i rukovodilac  brojnih zdravstvenih i dečijih ustanova.

U periodu 1959-1960, bila je predsednik Sveindijske kongresne stranke, član Izvršnog odbora UNESCO i pomni posmatrač političkih i društvenih zbivanja u svojoj zemlji.

Onda je započeo njen veliki politički uspon, koji je bio praćen i velikim ličnim nesrećama. Kada je njen otac  umro od srčanog udara, zbog iznenadnog rata sa Kinom Indira se aktivno uključuje u politički život Indije kao ministar informisanja u Šastrijevoj vladi. Posle smrti premijera Šastrija on apostaje vođa velike indijske nacije kao prmijer.

Ginula je za svoj narod, za Indiju prepunu bede i siromaštva. Nizom radikalnih mera pokušala je da reši ekonomske i sopcijalne probleme Indije. Nacionalizovala je 14 velikih indijskih banaka, ukinula visoke naknade koje je indijska država isplaćivala maharadžama. U spoljnoj politici nastavila je očevim stopama i praktikovala miroljubivu koegzistenciju i nesvrstanost. Od tada pa sve do smrti, s manjim prekidima, vladala je Indijom koja će ostati šokirana 23. juna 1980. godine. Tog dana je nesrećnim slučajem u sportskom avionu poginuo njen mlađi sin Sanđaj Gandi, inače pripreman da nasledi majku u velikim državnim poslovima. Bio je to treći veliki šok u Indirinom životu: prvo Mahatma Gandi koji je bio duša nacije, zatim njen otac Nehru i mlađi sin. Stariji sin Radživ, pilot na redivnim letačkim linijama "Indija ervejz", morao je da nasledi dužnost poginulog brata, mada se zna da je to uradio protiv svoje volje, jer niej voleo politiku.

Odbijao je dužnost da nasledi majku i ustupio je mlađem bratu i govorio "da bi viš evoleo da bude prosjak nego političar". Na molbu majke, posle tragične pogibije brata ipak je napustio nebo i aterirao na užarenu indijsku političku scenu. 

Indira Gandi je ubijena u atentatu koji su izveli ekstremni Siki 31. oktobr 1984. godine. Sa dvadeset četiri prostrelne rane iz pištolja i automata ekstremisti su ugasili život jedne velike žene i jedne velike indijske indijske i svetske epohe. "Majka Indije", kako su je zvali, otišla je u večnost. Na poslednjem oproštaju od nje bili su najviši državnici iz sto svetskih zemalja, među njima i Margaret Tačer, Jasuhuro Nakasone, premijer Sovjetsog saveza Nikolaj Tihonov, Džordž Šulc i mnogi drugi. Nijedna žena do tada nije imala takav svetski samit na poslednjem ispraćaju.

Posle njene smrti, Radživ Gandi je izabran za premijera Indije, da bi 21. maja 1991. godine poginuo od podmetnute bombe. Indira je tada već sedmu godinu bial mrtva. Bilo bi previše da je doživela i ovu smrt.