Индира Ганди (1917-1984)

Ову жену која је имала огромну моћ и власт и која је цео живот посветила једном напаћеном и сиромашном народу као да је пратила зла коб. Као да јој је било суђено да сваком њеном успеху претходи једна смрт најближих.

Била је кћерка Џавахарлала Нехруа, првог председника владе Индије од добијања независности од Велике Британије 1947. године, по професији социјалног радника и политичара. Студирала је у Швајцаркој и Оксфорду. Пре Другог свестког рата британске власти су је затвориле као политичког радника и борца за независност Индије, под вођством Махатме Гандија. Доживела је независност своје земље, али и смрт вољеног супруга кога је 1948. године убио један члан полуфашистичке организације Хинду Махасабха. После стицања индијске независности била је члан и руководилац  бројних здравствених и дечијих установа.

У периоду 1959-1960, била је председник Свеиндијске конгресне странке, члан Извршног одбора УНЕСЦО и помни посматрач политичких и друштвених збивања у својој земљи.

Онда је започео њен велики политички успон, који је био праћен и великим личним несрећама. Када је њен отац  умро од срчаног удара, због изненадног рата са Кином Индира се активно укључује у политички живот Индије као министар информисања у Шастријевој влади. После смрти премијера Шастрија он апостаје вођа велике индијске нације као прмијер.

Гинула је за свој народ, за Индију препуну беде и сиромаштва. Низом радикалних мера покушала је да реши економске и сопцијалне проблеме Индије. Национализовала је 14 великих индијских банака, укинула високе накнаде које је индијска држава исплаћивала махараџама. У спољној политици наставила је очевим стопама и практиковала мирољубиву коегзистенцију и несврстаност. Од тада па све до смрти, с мањим прекидима, владала је Индијом која ће остати шокирана 23. јуна 1980. године. Тог дана је несрећним случајем у спортском авиону погинуо њен млађи син Санђај Ганди, иначе припреман да наследи мајку у великим државним пословима. Био је то трећи велики шок у Индирином животу: прво Махатма Ганди који је био душа нације, затим њен отац Нехру и млађи син. Старији син Раџив, пилот на редивним летачким линијама "Индија ервејз", морао је да наследи дужност погинулог брата, мада се зна да је то урадио против своје воље, јер ниеј волео политику.

Одбијао је дужност да наследи мајку и уступио је млађем брату и говорио "да би виш еволео да буде просјак него политичар". На молбу мајке, после трагичне погибије брата ипак је напустио небо и атерирао на ужарену индијску политичку сцену. 

Индира Ганди је убијена у атентату који су извели екстремни Сики 31. октобр 1984. године. Са двадесет четири прострелне ране из пиштоља и аутомата екстремисти су угасили живот једне велике жене и једне велике индијске индијске и светске епохе. "Мајка Индије", како су је звали, отишла је у вечност. На последњем опроштају од ње били су највиши државници из сто светских земаља, међу њима и Маргарет Тачер, Јасухуро Накасоне, премијер Совјетсог савеза Николај Тихонов, Џорџ Шулц и многи други. Ниједна жена до тада није имала такав светски самит на последњем испраћају.

После њене смрти, Раџив Ганди је изабран за премијера Индије, да би 21. маја 1991. године погинуо од подметнуте бомбе. Индира је тада већ седму годину биал мртва. Било би превише да је доживела и ову смрт.