JEDAN UBIO 515 SOVJETA: Ovo je lista najsmrtonosnijih snajperista u Drugom svetskom ratu
Uz savršenu kamuflažu, snajperisti su pripremljeni za izviđanje i posmatranje, ubacivanje unutar neprijateljskih linija, osnovno preživljavanje i još mnogo smrtonosnih tehnika što ih čini jednim od najstrašnijih grana u svakoj vojsci, a pogotovo za vreme ratova.
Reč "snajperista" počela je da se koristi među u Britanskoj Indiji jer je bilo jako teško pogoditi pticu "Gallinago gallinago" (engl. Snipe bird). Ptica je imala vrlo dobra maskirna svojstva i komplikovan način leta, piše “Večernji.hr”.
Tokom Drugoga svetskog rata, sovjetski snajperisti odigrali su vrlo važnu ulogu na Istočnom frontu. Ruski snajperisti su većinom koristili "Mosin-Nagant 1891" puške sa optičkim PU snajperom. Koristili su različita 7.62 x 54 mmR, protivoklopna B-30, svetleća "tracer" i zapaljive "P3" metke.
Za razliku od drugih zemalja, Sovjetski Savez je prihvatao i žene kao snajperiste pa je 1943. godine u službi bilo preko 2.000 žena. Sovjetski Savez je bila jedina zemlja na svetu koja je imala posebnu vrstu obuke za snajperiste do Drugoga svetskog rata. U ovom popisu čak devet od deset snajperista je iz Sovjetskog Saveza.
Stepan Vasilievič Petrenko bio je jedan od najbolje utreniranih snajperista koje je "proizveo" Sovjetski Savez. 422 ubijena neprijatelja potvrda su njegove umešnosti. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza, najvećeg ordena Sovjetskog Saveza za junačka dela.
Tokom Drugoga svetskog rata 261 snajperista Sovjetskog Saveza bio je nagrađen titulom "Istaknuti Snajperista". Sa svoja 422 ubijena neprijatelja takođe je nosio tu titulu. Poginuo je u sa ostalih 70 snajperista koje je Sovjetski Savez izgubio tokom Drugoga svetskog rata. Posthumno je odlikovan medaljom Heroja Sovjetskog Saveza.
"Pokret preciznih strelaca" počeo je 1932. godine u Sovjetskom Savezu, a idejni pokretač bio je Kliment Vorošilov, po kojem su i neki tenkovi dobili ime (KV). Kako bi lakše neutralisali neprijateljske vođe i ostale mete sa sigurne udaljenosti, sovjetski vojni vrh odlučio je da trenira stotine hiljada strelaca tokom Drugoga svetskog rata. Fjodor Trofimovič Djačenko je bio jedan od njih te je postao jedan od najboljih u istoriji. Ukrajinski heroj sa svojih 425 potvrđenih pogodaka, primio je medalju Heroja Sovjetskog Saveza 1944. godine.
Fjodor Matvejevič Okhlopkov bio je poznati sovjetski snajperista s 429 potvrđenih pogodaka u Drugom svjetskom ratu. Nedugo nakon što su se on i brat prijavili u Crvenu armiju, brat mu je poginuo. Nakon tog događaja Fjodor je obećao da će osvetiti smrt svoga brata. Sa svojim je snajperom ubio 429 neprijatelja, a sa mitraljezom još više. Iako zvuči neuverljivo, njegov komandant ga je često slao samog sa mitraljezom da odbije neprijateljske napade, a ovaj mladi vojnik nemilosrdno je ubijao sve pred sobom. Okhlopkov ima čak preko 1.000 potvrđenih pogodaka s različitim modelima oružja. Pogođen je u grudi tokom napada na Vitebsk u Bjelorusiji te je zamalo poginuo.
Ovo je bilo njegovo 12. teško ranjavanje pa je morao da ostane mesecima u bolnici. U početku je bio ignorisan od strane SSSR verovatno zbog svog etničkog porekla. Međutim, 1965. odlikovan je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza. Takođe je dobio Orden Lenjina, a 1974. godine teretni brod je dobio naziv po njemu.
Snajperisti su igrali veoma važnu ulogu u Crvenoj armiji tokom Drugoga svetskog rata. U svakoj jedinici mogao se pronaći barem jedan snajperista. Budenkov je bio vrlo uspešan sa svojih 437 potvrđenih pogodaka. Takođe je eliminisao mnogo neprijatelja sa mitraljezom. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 1945. za svoje hrabra dela u ulozi sovjetskog snajperista.
Vladimir Nikolaevič Pčelintsev bio je jedan od najboljih snajperista Sovjetskog Saveza. Nikada nije dobio najviši orden svoje zemlje. Pogotke snajperista je u ratu obično mogao da potvrdi vojnik koji motri na njega. Obično su bila dva vojnika u snajperskom timu - snajperista i onaj koji ga motri. Neki snajperisti nisu dobili medalju Heroja Sovjetskog Saveza baš zato što nisu imali one koji će brojati njihove pogotke.
Sovjetski snajperista Ivan Nikolajevič Kulbertinov je još jedan od manje poznatih snajperista kao što je i Vladimir Nikolaevič Pčelintsev. Sa svojih 489 pogodaka dolazi na listu najboljih snajperista Drugoga svetskog rata.
Holivudski film iz 2001 godine "Neprijatelj pred vratima" koji se temelji na knjizi Vilijama Krejga "Neprijatelj pred vratima - Bitka za Staljingrad" priča o Vasilju Zajtsevu, poznatom ruskom snajperisti i nosiocu medalje Heroja Sovjetskog Saveza tokom Drugoga svetskog rata. Film opisuje bitku za Staljingrad između 1942. i 1943. godine. Iako Zajtsev nije bio jedan od "najboljih" sovjetskih snajperista, postigao je 225 potvrđenih pogodaka uz 11 ubijenih neprijateljskih snajperista u samo 2 meseca borbe za Staljingrad između 1942. i 1943. godine.
Iako nikada nije napravljen film o ubojitom strelcu Nikolaju Jakovleviču Iljinu, njegova 494 pogotka su ga dovela na sam vrh Crvene armije. Iljin je bio snajperista u 50. gardijskoj diviziji i borio se u Staljingradu. Bio je bravar pre početka rata. Postigao je 216 potvrđenih pogodaka u Staljingradu pa je nagrađen medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 1943. godine. Ovaj veliki strelac poginuo je 1943. godine.
Sovjetski prvi snajperista Ivan Mikhailovič Sidorenko rođen je u seljačkoj porodici 1919. godine u okrugu Smolensk u Rusiji. Napustio je školu nakon 10. razreda pa se prijavio na umetnički odsek. Kasnije je to napustio i onda se priključio Crvenoj armiji. Borio se u borbama za Moskvu a sam je nauči da gađa iz snajpera. Njegovi komandanti molili su ga da nauči druge kako biti što efikasniji strelac. Borio se za 1. Baltički "Front" pa je ubio čak 500 neprijateljskih vojnika. Takođe je zapalio tri traktora i tenk koristeći zapaljive metke. Ranjen je tri puta. Nagrađen je medaljom Heroja Sovjetskog Saveza 1944.
Finski strelac Simo Häyhä poznat je po najviše potvrđenih pogodaka svih vremena. Finska je bila država saveznica Sila Osovine tokom Drugog svetskog rata. Svih 505 vojnika koje je Simo Häyhä pogubio bili su pripadnici Crvene armije. Crvena armija dala mu je nadimak "Bela Smrt".
Uvek je bio obučen u zimsku maskirnu uniformu a masovno je ubijao sovjetske vojnike tokom Zimskog rata od 1939. - 1940. godine. Simo Häyhä je većinu svojih pogodaka postigao u manje od 100 dana; prosečno 5 ubijenih dnevno s jako malo svetlosti. Koristio je finsku verziju ruske puške "Mosin-Nagant".
Simo je najviše ubijao bez optičkog nišana pa je tako imao nekoliko prednosti;
a) predstavljao je manju metu za neprijatelja jer koristeći optički nišan snajperista mora više da digne svoju glavu;
b) bio je precizniji tokom zime jer se optički nišan često zamagli;
c) sunce se odbijalo o optički nišan pa je tako otkrivalo njegovu poziciju.
Često je znao da stavlja sneg u usta kako bi prikrio vodenu paru koja ga je mogla otkriti. Napori Crvene armije da ga ubiju bili su uspešni nakon što ga je sovjetski vojnik pogodio u donju vilicu. Pola obraza mu je otkinuo metak. Vratio se svesti nakon 6 dana, a tada su Sovjetski Savez i Finska već potpisali primirje.
Nagrađen je krstom Slobode, krstom Bitke za Kolau i Medaljom Slobode za svoje napore u odbrani Finske. Godine 1998. pitali su ga kako je postao tako dobar strelac, odgovorio je: "vežbom". Umro je u jugozapadnoj Finskoj 2002. godine.
Pogledajte i:
