ЈЕДАН УБИО 515 СОВЈЕТА: Ово је листа најсмртоноснијих снајпериста у Другом светском рату

Реч "снајпериста" почела је да се користи међу у Британској Индији јер је било јако тешко погодити птицу "Gallinago gallinago" (енгл. Снипе бирд). Птица је имала врло добра маскирна својства и компликован начин лета, пише “Вечерњи.хр”.

Током Другога светског рата, совјетски снајперисти одиграли су врло важну улогу на Источном фронту. Руски снајперисти су већином користили "Мосин-Нагант 1891" пушке са оптичким ПУ снајпером. Користили су различита 7.62 x 54 mmR, противоклопна Б-30, светлећа "трацер" и запаљиве "П3" метке.

За разлику од других земаља, Совјетски Савез је прихватао и жене као снајперисте па је 1943. године у служби било преко 2.000 жена. Совјетски Савез је била једина земља на свету која је имала посебну врсту обуке за снајперисте до Другога светског рата. У овом попису чак девет од десет снајпериста је из Совјетског Савеза.

Степан Василиевич Петренко био је један од најбоље утренираних снајпериста које је "произвео" Совјетски Савез. 422 убијена непријатеља потврда су његове умешности. Награђен је медаљом Хероја Совјетског Савеза, највећег ордена Совјетског Савеза за јуначка дела.

Током Другога светског рата 261 снајпериста Совјетског Савеза био је награђен титулом "Истакнути Снајпериста". Са своја 422 убијена непријатеља такође је носио ту титулу. Погинуо је у са осталих 70 снајпериста које је Совјетски Савез изгубио током Другога светског рата. Постхумно је одликован медаљом Хероја Совјетског Савеза.

"Покрет прецизних стрелаца" почео је 1932. године у Совјетском Савезу, а идејни покретач био је Климент Ворошилов, по којем су и неки тенкови добили име (КВ). Како би лакше неутралисали непријатељске вође и остале мете са сигурне удаљености, совјетски војни врх одлучио је да тренира стотине хиљада стрелаца током Другога светског рата. Фјодор Трофимович Ђаченко је био један од њих те је постао један од најбољих у историји. Украјински херој са својих 425 потврђених погодака, примио је медаљу Хероја Совјетског Савеза 1944. године.

Фјодор Матвејевич Окхлопков био је познати совјетски снајпериста с 429 потврђених погодака у Другом свјетском рату. Недуго након што су се он и брат пријавили у Црвену армију, брат му је погинуо. Након тог догађаја Фјодор је обећао да ће осветити смрт свога брата. Са својим је снајпером убио 429 непријатеља, а са митраљезом још више. Иако звучи неуверљиво, његов командант га је често слао самог са митраљезом да одбије непријатељске нападе, а овај млади војник немилосрдно је убијао све пред собом. Окхлопков има чак преко 1.000 потврђених погодака с различитим моделима оружја. Погођен је у груди током напада на Витебск у Бјелорусији те је замало погинуо.

Ово је било његово 12. тешко рањавање па је морао да остане месецима у болници. У почетку је био игнорисан од стране СССР вероватно због свог етничког порекла. Међутим, 1965. одликован је медаљом Хероја Совјетског Савеза. Такође је добио Орден Лењина, а 1974. године теретни брод је добио назив по њему.

Снајперисти су играли веома важну улогу у Црвеној армији током Другога светског рата. У свакој јединици могао се пронаћи барем један снајпериста. Буденков је био врло успешан са својих 437 потврђених погодака. Такође је елиминисао много непријатеља са митраљезом. Награђен је медаљом Хероја Совјетског Савеза 1945. за своје храбра дела у улози совјетског снајпериста.

Владимир Николаевич Пчелинтсев био је један од најбољих снајпериста Совјетског Савеза. Никада није добио највиши орден своје земље. Поготке снајпериста је у рату обично могао да потврди војник који мотри на њега. Обично су била два војника у снајперском тиму - снајпериста и онај који га мотри. Неки снајперисти нису добили медаљу Хероја Совјетског Савеза баш зато што нису имали оне који ће бројати њихове поготке.

Совјетски снајпериста Иван Николајевич Кулбертинов је још један од мање познатих снајпериста као што је и Владимир Николаевич Пчелинтсев. Са својих 489 погодака долази на листу најбољих снајпериста Другога светског рата.

Холивудски филм из 2001 године "Непријатељ пред вратима" који се темељи на књизи Вилијама Крејга "Непријатељ пред вратима - Битка за Стаљинград" прича о Васиљу Зајтсеву, познатом руском снајперисти и носиоцу медаље Хероја Совјетског Савеза током Другога светског рата. Филм описује битку за Стаљинград између 1942. и 1943. године. Иако Зајтсев није био један од "најбољих" совјетских снајпериста, постигао је 225 потврђених погодака уз 11 убијених непријатељских снајпериста у само 2 месеца борбе за Стаљинград између 1942. и 1943. године.

Иако никада није направљен филм о убојитом стрелцу Николају Јаковлевичу Иљину, његова 494 поготка су га довела на сам врх Црвене армије. Иљин је био снајпериста у 50. гардијској дивизији и борио се у Стаљинграду. Био је бравар пре почетка рата. Постигао је 216 потврђених погодака у Стаљинграду па је награђен медаљом Хероја Совјетског Савеза 1943. године. Овај велики стрелац погинуо је 1943. године.

Совјетски први снајпериста Иван Микхаилович Сидоренко рођен је у сељачкој породици 1919. године у округу Смоленск у Русији. Напустио је школу након 10. разреда па се пријавио на уметнички одсек. Касније је то напустио и онда се прикључио Црвеној армији. Борио се у борбама за Москву а сам је научи да гађа из снајпера. Његови команданти молили су га да научи друге како бити што ефикаснији стрелац. Борио се за 1. Балтички "Фронт" па је убио чак 500 непријатељских војника. Такође је запалио три трактора и тенк користећи запаљиве метке. Рањен је три пута. Награђен је медаљом Хероја Совјетског Савеза 1944.

Фински стрелац Симо Häyhä познат је по највише потврђених погодака свих времена. Финска је била држава савезница Сила Осовине током Другог светског рата. Свих 505 војника које је Симо Häyhä погубио били су припадници Црвене армије. Црвена армија дала му је надимак "Бела Смрт".

Увек је био обучен у зимску маскирну униформу а масовно је убијао совјетске војнике током Зимског рата од 1939. - 1940. године. Симо Häyhä је већину својих погодака постигао у мање од 100 дана; просечно 5 убијених дневно с јако мало светлости. Користио је финску верзију руске пушке "Мосин-Нагант".

Често је знао да ставља снег у уста како би прикрио водену пару која га је могла открити. Напори Црвене армије да га убију били су успешни након што га је совјетски војник погодио у доњу вилицу. Пола образа му је откинуо метак. Вратио се свести након 6 дана, а тада су Совјетски Савез и Финска већ потписали примирје.

Награђен је крстом Слободе, крстом Битке за Колау и Медаљом Слободе за своје напоре у одбрани Финске. Године 1998. питали су га како је постао тако добар стрелац, одговорио је: "вежбом". Умро је у југозападној Финској 2002. године.