Kako biti roditelj, a ne umreti od straha?
Užasna tragedija koja se dogodila porodici Jurić kada je njihova mezimica Tijana svirepo ubijena, pokrenula je gomilu pitanja u vezi sa bezbednošću dece i nemogućnošću roditelja da ih zaštite. Hiljade majki i očeva zamislilo je na trenutak sebe u koži Tijaninih roditelja i streslo se od straha. Koliko smo nemoćni pred svetom u želji da decu odbranimo od zla i poštedimo bola i zbog čega?
Biti roditelj oduvek je bio izazov, uloga u koju ulazite bez predstave kako ćete se u njoj snaći, iako je jedna od najvažnijih u životu. Ne postoji nikakav recept koji bi u tome mogao da pomogne, nikakav priručnik koji bi ponudio sveznajuće odgovore. Međutim, postoji nešto što je osnova svega - ljubav i poštovanje deteta. Sve drugo se, manje-više, da naučiti u hodu.
Ono što ne može da se nauči, a sasvim sigurno ne postoji nikakva garancija da će biti uspešno izvedeno, jeste kako da zaštite sopstveno dete. Roditelji se obično u toj nameri izgube i, ili se trude da stave dete pod stakleno zvono ili mu daju previše slobode sa kojom neko u osetljivim godinama ne ume da se nosi.
Pitanje je da li je pre dvadeset i više godina bilo lakše prevazići sve prepreke sa kojima se kao roditelj susrećete, ali je sasvim sigurno da su razvoj tehnologije i ubrzani ritam života doneli nove brige majkama i očevima.
Previše informacija, premalo udubljivanja
Danas svi znaju koliko su deca ranjiva na internetu. Svedoci smo različitih iskorišćavanja, manipulacija, pa čak i samoubistava i ozbiljnih poremećaja ličnosti izazvanih društvenim mrežama. Ovo svakako ne znači da detetu treba zabraniti pristup ''mreži svih mreža'', jer sve što je zabranjeno biva još slađe, ali neophodno je uputiti ga u sve opasnosti kojima je izloženo.
Objasnite detetu:
- da mora da zaštiti svoje lične podatke
- da mora da razmisli o posledicama pre nego što podeli neku fotografiju
- da nisu svi na internetu jer se zabavljaju i istražuju - neki su tu da bi naudili drugima
Drugi problem je ogroman broj dostupnih informacija za koje deca nisu dovoljno zrela. Dodatna poteškoća je i nekritički stav prema njima, kao i nedovoljno udubljivanje koje dovodi do toga da se sve uzima zdravo za gotovo. Ovo je najveći problem kada je reč o mogućnosti lažiranja identiteta na društvenim mrežama. Virtuelni svet daje malo garancija, ali činjenica da mu pristupamo iz fotelje iza zaključanih vrata stvara lažnu sliku ušuškanosti i nedodirljivosti.
Budite obavešteni sa kim provodi vreme
Veoma je važno da budete upućeni u dešavanja u životu vašeg deteta. Naravno, nisu sva deca jednako otvorena i željna da podele svoju intimu, ali razgovorom i iskrenim pristupom, možete mnogo da postignete, što, naravno, ne opravdava preveliku radoznalost koja guši svaku želju za bliskošću. Pokušajte da podstaknete dete da dovodi prijatelje kući, potrudite se da ih upoznate i saznate kako provode vreme kada su zajedno. Ukoliko vam se neko od njih ne dopadne, pazite na koji ćete način to saopštiti, jer kritike prijatelja deca doživljavaju veoma lično.
Psiholog Milan Lazić za portal Srbija Danas kaže da je za vaspitanje izuzetno loša primena takozvanih ''turskih tuševa'', odnosno situacija kada je jedan roditelj strog, a drugi preterano nežan i popustljiv. Kako ističe, sredina je i u ovom slučaju zlatna.
''Treba naći način da izgradite poverenje i poštovanje. A taj način je uvek ljubav. Ipak, odnos roditelja i deteta ne treba da bude u potpunosti drugarski, jer ne počiva na potpunoj jednakosti usled različitih uloga i odgovornosti koje one nose. Neki stručnjaci preporučuju pristup ''gvozdena ruka u plišanoj rukavici'', i ja sa njima, ali podvlačim činjenicu da svaki roditelj mora samostalno da otkrije kakav stav donosi najbolje rezultate'', kaže Lazić.
Naučite dete korisnim potezima u kritičnim situacijama
Od toga da nije najpametnije da se kasno vraća samo mračnim ulicama, do toga da je uvek bolji izbor da se vraća sa nekim od svojih prijatelja. Takođe, važno je da ne budete previše oštri kada je u pitanju poštovanje dolaksa kući u dogovoreno vreme. Bolje je da zakasni pola sata jer će sačekati prijatelje koji ostaju duže kako bi se vraćali zajedno. Budite fleksibilni i trudite se da vaš odnos bude zasnovan na poverenju i poštovanju. Ukoliko se držite principa po svaku cenu, mnogo toga može poći naopako.
''Dogovor sa mojom ćerkom je bio da se vrati do 23 časa. Kada bi zakasnila, čak i minut, kažnjavala sam je zabranom izlaska. Jedne večeri je, pošto je trčala kako bi stigla na vreme, pala i slomila ruku. Ne mogu vam opisati gorčinu koju sam tada osetila jer nisam bila malo popustljivija i jer nisam imala više poverenja u nju'', kaže B.P. iz Beograda.
