Kako živi Krim, čekajući most do Rusije
Krim je preživeo godinu dana u uslovima prilagođavanja ruskom ekonomskom sistemu, a početkom ove godine je završen prelazni period, formirana je slobodna ekonomska zona, i ostvaren rast poreskih prihoda u svetlu rasta cena robe i usluga.
Stručnjaci ukazuju da će ekonomske teškoće na poluostrvu postojati sve do uvođenja u upotrebu odgovarajućeg transportnog koridora ka kopnu, ukazuje agencija Ria novosti.
Rast cena hrane i usluga na Krimu je najozbiljniji problem stanovnika tog regiona, pokazali su rezultati sociološkog istraživanja, koje je u februaru 2015. godine sproveo Sveruski centar istraživanja javnog mnjenja (VCIOM).
Vlasti govore o spekulativnom karakteru rasta cena u vezi sa dostavom robe na poluostrvo.
Portparol Državnog saveta Krima Vladimir Konstatinov je naveo primer peska, koji je deficitarna roba na poluostrvu, čija je cena na tržištu porasla devet puta u odnosu na cenu koštanja.
Direktor privredne komore Krima Aleksandr Basov je predložio da se to telo obrati vladi Rusije s inicijativom da u potpunosit dotira teretni prevoz trajektom preko Kerčenskog moreuza. On je ukazao da bi do izgradnje mosta preko moreuza besplatni prevoz tereta smanjio napetost u osetljivoj oblasti formiranja cena.
Trenutno, prevoz jednog natovarenog kamion trajektom košta 19.000 rubalja (283 evra). Prema podacima Privredne komore, rast cena hrane u 2014. godini na Krimu dostigao je 159 odsto, a cena benzina je među najvećim u zemlji.
Preduzeća na Krimu su u prethodnom periodu izgubila snabdevače sirovinama i svoja tradicionalna tržišta i bila su prinuđena da u hodu traže nove dobavljače i tržišta. Tim problemima su se priključili i preregistracija na sistem ruskog prava, teškoće u dobijanju kredita i stabilna isplata zarada.
Velikim industrijskim preduzećima i poljoprivrednicima vlasti poluostrva pomažu sa obezbeđenjem narudžbina i trude se da organizuju tržište za prodaju njihovih proizvoda na teritoriji Rusije.
Visoke stope bankarskih kredita smanjuju kreditnu sposobnost privrede, a krimskim preduzećima je teško da ispune uslove za njihovo dobijanje, smatraju privrednici.
Prema podacima rukovodioca Centralne banke Rusije u Republici Krim Irine Jablučanski, prošle godine su sve banke na Krimu odobrile kredite ukupne vrednosti tri milijarde rubalja (46,8 miliona evra).
Pravi proboj u razvoju privrede Krima, vlasti vide u građevinskom sektoru. Ispunjenje federalnih ciljanih programa (FCP) za Krim i realizacija velikih infrastrukturnih projekata - izgradnja mostova, puteva, termoelektrana i vodovoda - postaće pokretačka snaga za celokupan ekonomski život na Krimu, uveren je portparol Državnog saveta Konstatinov.
Pročitajte:
