Kinezi – narod koji “ne postoji” u Srbiji!
Prema statističkim podacima RZS-a iz 2011. godine u Srbiji živi 1.373 Kineza, dok ih je na teritoriji Beograda svega 344. Samo broj iznajmljenih lokala u bloku 70 u Beogradu, kojih je preko 360, pokazuje da je broj Kineza i u Srbiji i u Beogradu daleko veći.
U periodu od 01.01. do 31.12.2013. godine u Srbiji je prijavljeno na boravak 10.188 državljana NR Kine, a na teritoriji grada Beograda 6.214. U periodu od 01.01. do 30.06.2014. godine u Srbiji je prijavljen boravak 4.610 državljana NR Kine, dok se na teritoriji grada Beograda prijavilo na boravak 2.777 kineskih državljana.
Ulazak u Srbiju
Da bi Kinezi legalno ušli u Republiku Srbiju potrebna im je viza. Državljanima NR Kine vize izdaje Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu, nakon prethodno pribavljenog mišljenja nadležnog organa u zemlji. U Republici Srbiji državljanima Kine, kao i drugim stranim državljanima, kojima je odobren privremeni boravak ili imaju status stalno nastanjenog stranca, vizu izdaje nadležni organ po mestu boravka, odnosno prebivališta stranog državljanina. „Uglavnom im se izdaju C vize“, objasnili su nam iz MUP-a. C viza je viza za kraći boravak i izdaje se za turistička, poslovna i druga putovanja za jedan, dva ili više ulazaka u Republiku Srbiju.
Neprekidni boravak, odnosno ukupno trajanje uzastopnih boravaka stranca s vizom za kraći boravak, ne može biti duži od 90 dana u vremenskom periodu od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska.
Kada uđu u republiku Srbiju Kinezi su, kao i ostali stranci, dužni da se prijave po mestu prebivališta u Srbiji, a time se bavi Odeljenje za strance pri MUP-u. Iz MUP-a smo dobili informaciju da se policijski službenici bave pitanjem da li Kinezi koji uđu u Srbiju i izađu iz nje u predviđenom roku.
“U periodu od 01.01. do 31.12.2013. godine evidentirana su 3.682 zahteva državljana Kine za izdavanje vize za dolazak u Srbiju. Nakon sprovedenog postupka odobreno je 3.221 zahtev za izdavanje viza, dok je 461 zahtev negativno rešen. U periodu od 01.01. do 31.05.2014. godine evidentiran je 2021 zahtev, odobreno je 1.844 zahteva, a 177 je negativno rešeno”, objasnili su nam iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Zašto su u Srbiji?
Najveći broj kineza u Srbiju dolazi da radi, ovde otvaraju privatne lokale, a prema informaciji iz privrednog registra u Srbiji ima 1. 785 preduzetničkih radnji i 1.357 privrednih društava. Novinarke Srbije Danas su od Kineza u bloku 70 saznale da oni pretežno ovde žive privatno, da nisu aktivni u društvenom životu Beograđana, da decu šalju u privatne škole, i da ima onih koji unajmljuju Srbe da im čuvaju malu decu i da uče srpski jezik ne bi li im ta deca kasnije pomogla u radu i komunikaciji sa srpskim mušterijama.
"Državljani NR Kine dolaze u Republiku Srbiju iz više razloga, posebno radi trgovine i ostvarivanja zarade. Takođe, kada dođu i regulišu boravak na osnovu posla, pozivaju svoje državljane radi podrške u radu, kao i rođake. Dakle, državljani NR Kine najčešće dolaze u svrhu trgovine i prodaje njihovih proizvoda na našem tržištu. Tu vrstu poslova vrše otvaranjem samostalnih trgovinskih radnji. Uglavnom, uredno vrše izmirivanje svih poreskih i drugih obaveza prema lokalnoj zajednici po mestu boravka i vršenja tih poslova", objasnili su nam iz MUPa.
Kako zakon vidi Kineze
Zakon RS ne prepoznaje Kineze kao nacionalne manjine u Srbiji i iako njihov broj nije zanemarljiv, zakon ih definiše kao strance. Kontaktirali smo Kinesku ambadsadu u Beogradu gde su nam rekli da se oni bave samo diplomatskim odnosima i poslovima, i da im se Kinezi javljaju samo ukoliko se osete ugroženo u Srbiji. Nisu znali da nam navedu nijedno udruženje ili kulturni centar u Srbiji koji se bavi integracijom Kineza. U Ministarstvu spoljnih poslova su rekli da se ne bave pomenutim pitanjima, a u Ministarstvu unutrašnjih poslova su nas uputili na Odeljenje za strance. Na kraju smo kontaktirali i Kancelariju za ljudska i manjinska prava, polazeći od pretpostavke da su Kinezi ljudi pre svega, ali smo i tamo dobili informaciju da briga o Kinezima nije u njihovoj nadležnosti.
Obrazovanje Kineza u Srbiji
Nedavno se u Beogradu pojavio bilbord sa slikom malog Kineza, kineskim tekstom i brojem telefona. Kada smo okrenuli broj dobili smo informaciju da se radi o kineskoj osnovnoj internacionalnoj skoli, koja bi trebalo da počne sa radom u septembru. Saznali smo da bi se ta škola sastojala od kineskih profesora, da bi se učio kineski jezik, a da bi ostali predmeti bili na engleskom, dok bi srpski jezik bio fakultativan. Nisu znali da nam kažu koliko bi kineske dece bilo u toj školi, ali su istakli da je ispitivanje javnog mnjenja u Srbiji pokazalo da su Srbi malo skeptični po tom pitanju. "Nemamo preciznu informaciju vezano za školovanje Kineza. Određeni podaci govore da se neki školuju u našim školama i u međunarodnim školama koje su akreditovane kod nas.", rekli su nam iz MUPa.
Gde se sahranjuju Kinezi?
"U Srbiju ne dolaze, ili su to veoma retki slučajevi, Kinezi starije dobi. Dolazi uglavnom radno-sposobna populacija Kine. Ukoliko se neko od njih razboli vraća se za Kinu jer najveće poverenje imaju u medecinu i lečenje u svojoj zemlji. U slučajevima zadesne smrti, npr. saobraćajna nezgoda i slično, ukoliko su teške telesne povrede sa smrtnim ishodom, nakon toga, posle kremiranja vrši se transport urne sa posmrtnim ostacima za Kinu", rekli su nam iz MUPa.
Da bi Kinez dobio Srpsko državljanstvo
Da bi državljanin Kine dobio srpsko državljanstvo mora prethodno da stekne status stalno naseljenog stranca. Prema zakonu o strancima, stalno naseljenje može se odobriti strancu „koji je do dana podnošenja zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji boravio neprekidno duže od pet godina na osnovu odobrenja za privremeni boravak“, kao i „koji je najmanje tri godine u braku sa državljaninom Republike Srbije ili strancem koji ima stalno nastanjenje“. Takođe, ukoliko državljanin Kine ima odobren privremeni boravak po osnovu „poslovno“ u kontinuitetu od 10. godina može podneti zahtev za dobijanje stalnog nastanjenja, rekli su nam iz MUP-a Srbiji.
Nemali broj Kineza u Srbiji nameće pitanja gde oni izlaze, gde se druže, školuju, i na koji način se integrišu u Srbiji. Koje institucije se bave njima, pružaju im zaštitu i siguran život u Beogradu. Viđamo ih svakodnevno, po ulici, institucijama i najviše u bloku 70, ali toliko malo znamo o njima.
