Кинези – народ који “не постоји” у Србији!
Према статистичким подацима РЗС-а из 2011. године у Србији живи 1.373 Кинеза, док их је на територији Београда свега 344. Само број изнајмљених локала у блоку 70 у Београду, којих је преко 360, показује да је број Кинеза и у Србији и у Београду далеко већи.
У периоду од 01.01. до 31.12.2013. године у Србији је пријављено на боравак 10.188 држављана НР Кине, а на територији града Београда 6.214. У периоду од 01.01. до 30.06.2014. године у Србији је пријављен боравак 4.610 држављана НР Кине, док се на територији града Београда пријавило на боравак 2.777 кинеских држављана.
Улазак у Србију
Да би Кинези легално ушли у Републику Србију потребна им је виза. Држављанима НР Кине визе издаје Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије у иностранству, након претходно прибављеног мишљења надлежног органа у земљи. У Републици Србији држављанима Кине, као и другим страним држављанима, којима је одобрен привремени боравак или имају статус стално настањеног странца, визу издаје надлежни орган по месту боравка, односно пребивалишта страног држављанина. „Углавном им се издају Ц визе“, објаснили су нам из МУП-а. Ц виза је виза за краћи боравак и издаје се за туристичка, пословна и друга путовања за један, два или више улазака у Републику Србију.
Непрекидни боравак, односно укупно трајање узастопних боравака странца с визом за краћи боравак, не може бити дужи од 90 дана у временском периоду од шест месеци, рачунајући од дана првог уласка.
Када уђу у републику Србију Кинези су, као и остали странци, дужни да се пријаве по месту пребивалишта у Србији, а тиме се бави Одељење за странце при МУП-у. Из МУП-а смо добили информацију да се полицијски службеници баве питањем да ли Кинези који уђу у Србију и изађу из ње у предвиђеном року.
“У периоду од 01.01. до 31.12.2013. године евидентирана су 3.682 захтева држављана Кине за издавање визе за долазак у Србију. Након спроведеног поступка одобрено је 3.221 захтев за издавање виза, док је 461 захтев негативно решен. У периоду од 01.01. до 31.05.2014. године евидентиран је 2021 захтев, одобрено је 1.844 захтева, а 177 је негативно решено”, објаснили су нам из Министарства унутрашњих послова.
Зашто су у Србији?
Највећи број кинеза у Србију долази да ради, овде отварају приватне локале, а према информацији из привредног регистра у Србији има 1. 785 предузетничких радњи и 1.357 привредних друштава. Новинарке Србије Данас су од Кинеза у блоку 70 сазнале да они претежно овде живе приватно, да нису активни у друштвеном животу Београђана, да децу шаљу у приватне школе, и да има оних који унајмљују Србе да им чувају малу децу и да уче српски језик не би ли им та деца касније помогла у раду и комуникацији са српским муштеријама.
"Држављани НР Кине долазе у Републику Србију из више разлога, посебно ради трговине и остваривања зараде. Такође, када дођу и регулишу боравак на основу посла, позивају своје држављане ради подршке у раду, као и рођаке. Дакле, држављани НР Кине најчешће долазе у сврху трговине и продаје њихових производа на нашем тржишту. Ту врсту послова врше отварањем самосталних трговинских радњи. Углавном, уредно врше измиривање свих пореских и других обавеза према локалној заједници по месту боравка и вршења тих послова", објаснили су нам из МУПа.
Како закон види Кинезе
Закон РС не препознаје Кинезе као националне мањине у Србији и иако њихов број није занемарљив, закон их дефинише као странце. Контактирали смо Кинеску амбадсаду у Београду где су нам рекли да се они баве само дипломатским односима и пословима, и да им се Кинези јављају само уколико се осете угрожено у Србији. Нису знали да нам наведу ниједно удружење или културни центар у Србији који се бави интеграцијом Кинеза. У Министарству спољних послова су рекли да се не баве поменутим питањима, а у Министарству унутрашњих послова су нас упутили на Одељење за странце. На крају смо контактирали и Канцеларију за људска и мањинска права, полазећи од претпоставке да су Кинези људи пре свега, али смо и тамо добили информацију да брига о Кинезима није у њиховој надлежности.
Образовање Кинеза у Србији
Недавно се у Београду појавио билборд са сликом малог Кинеза, кинеским текстом и бројем телефона. Када смо окренули број добили смо информацију да се ради о кинеској основној интернационалној сколи, која би требало да почне са радом у септембру. Сазнали смо да би се та школа састојала од кинеских професора, да би се учио кинески језик, а да би остали предмети били на енглеском, док би српски језик био факултативан. Нису знали да нам кажу колико би кинеске деце било у тој школи, али су истакли да је испитивање јавног мњења у Србији показало да су Срби мало скептични по том питању. "Немамо прецизну информацију везано за школовање Кинеза. Одређени подаци говоре да се неки школују у нашим школама и у међународним школама које су акредитоване код нас.", рекли су нам из МУПа.
Где се сахрањују Кинези?
"У Србију не долазе, или су то веома ретки случајеви, Кинези старије доби. Долази углавном радно-способна популација Кине. Уколико се неко од њих разболи враћа се за Кину јер највеће поверење имају у медецину и лечење у својој земљи. У случајевима задесне смрти, нпр. саобраћајна незгода и слично, уколико су тешке телесне повреде са смртним исходом, након тога, после кремирања врши се транспорт урне са посмртним остацима за Кину", рекли су нам из МУПа.
Да би Кинез добио Српско држављанство
Да би држављанин Кине добио српско држављанство мора претходно да стекне статус стално насељеног странца. Према закону о странцима, стално насељење може се одобрити странцу „који је до дана подношења захтева за стално настањење у Републици Србији боравио непрекидно дуже од пет година на основу одобрења за привремени боравак“, као и „који је најмање три године у браку са држављанином Републике Србије или странцем који има стално настањење“. Такође, уколико држављанин Кине има одобрен привремени боравак по основу „пословно“ у континуитету од 10. година може поднети захтев за добијање сталног настањења, рекли су нам из МУП-а Србији.
Немали број Кинеза у Србији намеће питања где они излазе, где се друже, школују, и на који начин се интегришу у Србији. Које институције се баве њима, пружају им заштиту и сигуран живот у Београду. Виђамо их свакодневно, по улици, институцијама и највише у блоку 70, али толико мало знамо о њима.