Marija Kalas (1923-1977)

Kraljica operskih scena rođena je 1923. godine u Njujorku, gde su se njeni roditelji Grci doselili samo nekoliko meseci pre njenog rođenja. Kršteno ime joj je bilo Anja Kalogeropulos. Veoma rano su njeni roditelji primetili da njihova mala devojčica ima izuzetan glas i urođenu muzikalnost. Smatrali su je čudom od deteta, a rano je počela da peva na školskim priredbama i na radiju. Sa četrnaest godina se vratila u Grčku sa svojom majkom i počela da uči pevanje u Atini.

Na operskoj sceni je debitovala 1947. godine u Veroni, pevajući Ponkijelijevu Đokondu. Tako je počeo do tada nezabeležen uspeh jedne operske dive, koja je za kratko vreme stekla svetsku slavu. Bila je sjajna interpretatorka Toske, Travijate, Norme i drugih poznatih arija, tražena po celom svetu.

Za njenu plodnu karijeru najviše je zaslužan njen muž Menegini, idustrijalac i mecena koji je postao njen impresario. Od njega se razvela kada je upoznala zemljaka, čuvenog brodovlasnika Aristotela Onazisa, sa kojim je doživela veliku ljubav. Osim toga, vezivala ih je zajednička strast prema bogatstvu, ambicija i egoizam. Marija je izgubila glavu za njim i volela ga je duboko i iskreno mada je razlika u godinama bila poprilična, više od dve decenije. Nije joj uzvratio istom merom i tu je počela njena nesreća. Ona je bila za njega samo još jedna skupocenost koju je mogao sebi da priušti kao jedan od najbogatijih ljudi sveta.

Kada se posle devet burnih godina provedenih sa Onazisom u njegov život pojavila Žaklina Kenedi, tada najčuvenija udovica sveta sa kojom se on posle tri meseca oženio, Marija je doživela najveći emocionalni šok u životu. Nikada se nije od toga oporavila. Do kraja života bila je ophrvana tugom, nervozom i žaljenjem. Vratila se pevanju, snimila je čak i film "Medeja" sa Pazolinijem sa kojim je bila u ljubavnoj vezi, ali prošlost je uvek pratila.

Nezaboravni sopran Marije Kalas zauvek je utihnuo u jesen 1977. godine u Parizu. Po njenoj želji, njen pepeo je rasut po Egejskom moru.