Među kineskim poslanicima 83 milijardera
Od ukupno 5.200 kineskih poslanika, 83 su milijarderi, navodi kineski nezavisni izdavač luksuznih časopisa Hurun riport.
U Narodnoj skupštini Kine, od ukupno 3.000 poslanika 31 je milijarder, dok u stalnom sastavu Konsultativne političke konferencije kineskog naroda, u kome je preostalih 2.200 poslanika su 52 miljardera, prenose belgijski mediji.
"U Kini je tokom poslednjih decenija došlo do značajnog ekonomskog razvoja, što znaci da je u zemlju ušla velika količina novca. Kina je postala druga najveća ekonomija sveta", podseća belgijski profesor za međunarodne odnose Tijeri Kelner.
"Treba razlikovati nekoliko kategorija kineskih milijardera preduzetnika, postoje takozvani birokratski preduzetnici koji su od samog početka vezani za centralnu vlast, a ima i takozvanih "prinčeva", odnosno dece i unuka komunističkih lidera koji su postavljeni na čelo industrijskih konglomerata", dodaje profesor Kelner.
Postoje i privatni preduzetnici koji su u početku bili nezavisni ali, koji su na kraju krajeva, da bi opstali, morali da se povežu sa komunističkim liderima.
"Postoje slučajevi nezavisnih preduzetnika ali koji opstaju samo do trenutka dok njihov uspeh ne počne da predstavlja problem za lokalne ili državne predstavnike vlasti. Kada postanu dovoljno moćni da predstavljaju opasnost po sistem, izlažu se riziku da im se oduzme imovina po kratkom postupku", objašnjava belgijski ekspert za međunarodne odnose.
Veza - biznis/politika
Iako su odnosi između finasija i politike sve tešnji u zapadnim zemljama, u Kini je to daleko više zastupljeno.
"Odnosi između kapitala i politike u Kini su drugačiji nego u zapadnim društvima, jer kineski kapitalizam u osnovi zavisi od trenutne vlasti, odnosno od povezanosti sa centralnom vlašću iz Pekinga: bez tih veza nemoguće je postati milijarder", tvrdi Kelner.
"Ne postoji uspeh koji je istinski nezavistan od kineskih vlasti : to je vlast koja drži ključeve uspeha isključivo u svojim rukama, što se ni izdaleka ne može porediti sa situacijom u zapadnim zemljama", zaključuje belgijski ekpert.
Tijeri Kelner smatra da nema smisla više govoriti o kineskom komunizmu. Sa ekonomskog stanoviša kinesko društvo je, prema njegovim rečima, kapitalističko i sastoji se od hiridnog sistema u središtu kojeg je jedna centralna nacionalna vlast koja i dalje donosi sve odluke iz istorijskih i strukturnih razloga i koja se još uvek naziva komunistička.
"Bilo bi daleko preciznije govoriti o kapitalizmu na kineski način a čija je glavna karakteristika autoritarizam", objasnio je profesor sa briselskog nezavisnog univerziteta ULB.
"Postoji izvesna doza eksperimentisanja koja dolazi odozgo, od vlasti, kao što je na primer formiranje nevladinih organizacija ali koje još uvek ne smeju da pređu crvenu liniju koju je odredila vlast", smatra Kelner.
Komunistička partija Kine toleriše izvesne oblike kompenzacije u zamenu za svoj autoritarizam, ali reforme nisu njena agenda. Stabilnost je ta koja interesuje partiju.
Čak i Hong Kong koji je još uvek ekonomski prilično nezavistan, u realnosti ostaje pod kineskom kontrolom.
U Hong Kongu, postoji veliki broj magnata koji su u tesnoj vezi sa vlastima iz Pekinga.
"Bez obzira što u Hong Kongu povremeno izbijajaju demonstracije na kojima se zahteva veći stepen demokratije, značajan deo javnosti ostaje naklonjen stabilnosti koji se zadovoljava aktuelnom situacijom strahujući da Peking ne počne da se meša u ekonomsko funkcionisanje bivše kolonije", zaključio je Kelner.
Pročitajte i:
Američki san ukrala Evropa - evo i kako!
