Међу кинеским посланицима 83 милијардера
Од укупно 5.200 кинеских посланика, 83 су милијардери, наводи кинески независни издавач луксузних часописа Хурун рипорт.
У Народној скупштини Кине, од укупно 3.000 посланика 31 је милијардер, док у сталном саставу Консултативне политичке конференције кинеског народа, у коме је преосталих 2.200 посланика су 52 миљардера, преносе белгијски медији.
"У Кини је током последњих деценија дошло до значајног економског развоја, што знаци да је у земљу ушла велика количина новца. Кина је постала друга највећа економија света", подсећа белгијски професор за међународне односе Тијери Келнер.
"Треба разликовати неколико категорија кинеских милијардера предузетника, постоје такозвани бирократски предузетници који су од самог почетка везани за централну власт, а има и такозваних "принчева", односно деце и унука комунистичких лидера који су постављени на чело индустријских конгломерата", додаје професор Келнер.
Постоје и приватни предузетници који су у почетку били независни али, који су на крају крајева, да би опстали, морали да се повежу са комунистичким лидерима.
"Постоје случајеви независних предузетника али који опстају само до тренутка док њихов успех не почне да представља проблем за локалне или државне представнике власти. Када постану довољно моћни да представљају опасност по систем, излажу се ризику да им се одузме имовина по кратком поступку", објашњава белгијски експерт за међународне односе.
Веза - бизнис/политика
Иако су односи између финасија и политике све тешњи у западним земљама, у Кини је то далеко више заступљено.
"Односи између капитала и политике у Кини су другачији него у западним друштвима, јер кинески капитализам у основи зависи од тренутне власти, односно од повезаности са централном влашћу из Пекинга: без тих веза немогуће је постати милијардер", тврди Келнер.
"Не постоји успех који је истински независтан од кинеских власти : то је власт која држи кључеве успеха искључиво у својим рукама, што се ни издалека не може поредити са ситуацијом у западним земљама", закључује белгијски екперт.
Тијери Келнер сматра да нема смисла више говорити о кинеском комунизму. Са економског становиша кинеско друштво је, према његовим речима, капиталистичко и састоји се од хиридног система у средишту којег је једна централна национална власт која и даље доноси све одлуке из историјских и структурних разлога и која се још увек назива комунистичка.
"Било би далеко прецизније говорити о капитализму на кинески начин а чија је главна карактеристика ауторитаризам", објаснио је професор са бриселског независног универзитета УЛБ.
"Постоји извесна доза експериментисања која долази одозго, од власти, као што је на пример формирање невладиних организација али које још увек не смеју да пређу црвену линију коју је одредила власт", сматра Келнер.
Комунистичка партија Кине толерише извесне облике компензације у замену за свој ауторитаризам, али реформе нису њена агенда. Стабилност је та која интересује партију.
Чак и Хонг Конг који је још увек економски прилично независтан, у реалности остаје под кинеском контролом.
У Хонг Конгу, постоји велики број магната који су у тесној вези са властима из Пекинга.
"Без обзира што у Хонг Конгу повремено избијајају демонстрације на којима се захтева већи степен демократије, значајан део јавности остаје наклоњен стабилности који се задовољава актуелном ситуацијом страхујући да Пекинг не почне да се меша у економско функционисање бивше колоније", закључио је Келнер.
Прочитајте и:
Амерички сан украла Европа - ево и како!