NOVI ŠEF NATO JENS STOLTENBERG-Da li će biti nežniji od Medlin Olbrajt?

"Počastvovan sam i spreman za NATO. Radujem se saradnji sa članicama i partnerima Alijanse i međunarodnim osobljem - u cilju jačeg NATO", preneo je oduševljenje Stoltenberg putem društvene mreže Tviter.

Stoltenberg, rođen 1959. godine u Oslu, sin je bivšeg ambasadora Norveške koji je vršio službu u Beogradu tokom 60-tih godina u Jugoslaviji. U mladosti je bio "buntovnik" i pripadao je pokretima koji su protestvovali protiv NATO odluka i tadašnje Evropske zajednice, a takođe je učestvovao 70-tih godina u protestima protiv američkog rata u Vijetnamu. U dva navrata je bio premijer Norveške, od 2000. do 2001. i od 2005. do 2013. godine.

Tokom političke karijere razvio je dobre odnose sa Rusijom i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i premijerom Dimitrijem Medvedevim, sa kojima je zaključio sporazume o razgraničenju na moru i o ukidanju viza za lokalno stanovništvo sa obe strane granice.

Stoltenberg je svoje detinjstvo je proveo u Srbiji, u Beogradu, i smatra da je to jedan od najlepših perioda u životu. Odrastao je uz srpske kulinarske specijalitete, a kako kaže, na Kalemegdanu je naučio da skija.

“Imao sam ovde veoma srećno i veoma dobro detinjstvo. Za Beograd me vežu veoma lepe uspomene”, izjavio je Stoltenberg.

Kada se spomene NATO, ne možemo a da se ne setimo Medlin Olbrajt, bivše američke državne sekretarke, koja je bila na toj funkciji od 1997. do 2001. godine. Olbrajt je bila prva žena sekretar i u vreme svog mandata, žena sa najvišim položajem u istoriji SAD. S obzirom da nije rođena na tlu Amerike, nije mogla da se nada kandidaturi za predsednika države, iako je imala takve ambicije. Kao državni sekretar, Olbrajtova je osnažila veze SAD sa saveznicima, insistirala na demokratiji i ljudskim pravima i promovisala u svetu američku trgovinu i privredu, radne odnose i standarde očuvanja životne sredine.

Ovi podaci iz njene biografije, kada se čitaju, izazivaju veliko poštovanje, međutim, Olbrajtova je daleko od toga, bar što se tiče srpskog naroda. Osim što je za vreme svog mandata znatno pojačala uticaj američke politike u Bosni i Hercegovini, na sebe je navukla gnev i bes većine Srba zbog tada izrazitog antisrpskog stava i uloge koju je imala kada se američka politika mešala u vreme ratnih sukoba na Balkanu, a posebno u Bosni i na Kosovu.

S obzirom da je poliglota i da između ostalih, srpski jezik priča perfektno, Srbiju i srpski narod nije podržavala, kao ni politiku bivšeg Predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Ipak, najvažniji podatak i onaj koji pravi paralelu sa Stoltenbergom je to da je Olbrajtova kao dete bila u Kraljevini Jugoslaviji, i da su je upravo Srbi spasli sudbine koja je zadesila mnoge pripadnike jevrejskog naroda - smrti koju su nacisti sejali, pogotovo među narodom Izrailja.

Tokom bombardovanja Srbije 1999. godine od strane NATO pakta, Olbrajtova je tu akciju okarakterisala kao "uspešno okončanje etničkog čišćenja", i da je pitanje bombardovanja Srbije za nju ostalo moralni izbor.

Kako je takođe bivši američki državnik Kolin Pauel naveo u svojim memoarima, Olbrajtova je svoj stav prema upotrebi vojske obrazložila rečima: „U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile, ukoliko je ne možemo iskoristiti?"

Ostaje pitanje, a uskoro ćemo se i uveriti, da li će Stoltenberg, kao glavni državni funkcioner NATO-a, biti blaži prema Srbiji, s obzirom da samo neko ko je proveo vreme u Srbiji može da razume mentalitet njenog naroda, kao i sve njegove potrebe i stradanja.