НОВИ ШЕФ НАТО ЈЕНС СТОЛТЕНБЕРГ-Да ли ће бити нежнији од Медлин Олбрајт?

"Почаствован сам и спреман за НАТО. Радујем се сарадњи са чланицама и партнерима Алијансе и међународним особљем - у циљу јачег НАТО", пренео је одушевљење Столтенберг путем друштвене мреже Твитер.

Столтенберг, рођен 1959. године у Ослу, син је бившег амбасадора Норвешке који је вршио службу у Београду током 60-тих година у Југославији. У младости је био "бунтовник" и припадао је покретима који су протествовали против НАТО одлука и тадашње Европске заједнице, а такође је учествовао 70-тих година у протестима против америчког рата у Вијетнаму. У два наврата је био премијер Норвешке, од 2000. до 2001. и од 2005. до 2013. године.

Током политичке каријере развио је добре односе са Русијом и са руским председником Владимиром Путином и премијером Димитријем Медведевим, са којима је закључио споразуме о разграничењу на мору и о укидању виза за локално становништво са обе стране границе.

Столтенберг је своје детињство је провео у Србији, у Београду, и сматра да је то један од најлепших периода у животу. Одрастао је уз српске кулинарске специјалитете, а како каже, на Калемегдану је научио да скија.

“Имао сам овде веома срећно и веома добро детињство. За Београд ме вежу веома лепе успомене”, изјавио је Столтенберг.

Када се спомене НАТО, не можемо а да се не сетимо Медлин Олбрајт, бивше америчке државне секретарке, која је била на тој функцији од 1997. до 2001. године. Олбрајт је била прва жена секретар и у време свог мандата, жена са највишим положајем у историји САД. С обзиром да није рођена на тлу Америке, није могла да се нада кандидатури за председника државе, иако је имала такве амбиције. Као државни секретар, Олбрајтова је оснажила везе САД са савезницима, инсистирала на демократији и људским правима и промовисала у свету америчку трговину и привреду, радне односе и стандарде очувања животне средине.

Ови подаци из њене биографије, када се читају, изазивају велико поштовање, међутим, Олбрајтова је далеко од тога, бар што се тиче српског народа. Осим што је за време свог мандата знатно појачала утицај америчке политике у Босни и Херцеговини, на себе је навукла гнев и бес већине Срба због тада изразитог антисрпског става и улоге коју је имала када се америчка политика мешала у време ратних сукоба на Балкану, а посебно у Босни и на Косову.

С обзиром да је полиглота и да између осталих, српски језик прича перфектно, Србију и српски народ није подржавала, као ни политику бившег Председника Србије и Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића. Ипак, најважнији податак и онај који прави паралелу са Столтенбергом је то да је Олбрајтова као дете била у Краљевини Југославији, и да су је управо Срби спасли судбине која је задесила многе припаднике јеврејског народа - смрти коју су нацисти сејали, поготово међу народом Израиља.

Током бомбардовања Србије 1999. године од стране НАТО пакта, Олбрајтова је ту акцију окарактерисала као "успешно окончање етничког чишћења", и да је питање бомбардовања Србије за њу остало морални избор.

Како је такође бивши амерички државник Колин Пауел навео у својим мемоарима, Олбрајтова је свој став према употреби војске образложила речима: „У чему је сврха поседовања овакве супериорне војне силе, уколико је не можемо искористити?"

Остаје питање, а ускоро ћемо се и уверити, да ли ће Столтенберг, као главни државни функционер НАТО-а, бити блажи према Србији, с обзиром да само неко ко је провео време у Србији може да разуме менталитет њеног народа, као и све његове потребе и страдања.