Oni su svojoj deci ZABRANILI da rade domaće zadatke, evo i zašto!

Porodica koja kaže da je bila konstantna bitka naterati njihovu decu da rade domaće, donela je ozbiljnu odluku da im zabrane da uopšte rade domaće zadatke. Skot i Kler Kru su proglasili njihov dom "zonu bez domaćih zadataka" i dozvolili su svojoj deci, Nivu (7), Dinu (6) i Džejdi (3) da sami kreiraju svoje slobodno vreme posle škole.

Gospođa Kru, koja je bivša učiteljica, veruje da je to najbolja odluka koju su mogli da donesu i da omogućava njihovoj deci da razvijaju mozak kroz životno iskustvo.

 - Oni uče kroz igru, koriste njihova čula i to vreme koriste kako bi "napunili baterije" i spremili se za novi školski dan. Idemo na igralište, kreću se napolju, jačaju mozak kroz taj pokret. Isprljaju se, ali koriste svoja čula. Ako žele, pomažu mi u spremanju večere, druže se sa našim pilićima, mnogo uče kroz životno iskustvo., rekla je Kler.

Istraživanja pokazuju da deca u Australiji provode oko sedam sati nedeljno radeći domaće zadatke, što je 1.7 sati više nego pre pet godina.

Količina vremena koje deca provode spavajući, socijalizujući se i igrajući neki sport se smanjila za 2.5 sata.
Skorašnje australijsko istraživanje pokazuje da 71 odsto roditelja oseća kako ne provode dovoljno kvalitetnog vremena sa svojom decom jer su prezauzeti kućnim poslovima i pomaganjem oko domaćih zadataka.

Gospođa Kru kaže kako mnogi roditelji ne znaju da imaju reč kada se radi o domaćim zadacima. "Pretpostavlja se da ukoliko škola postavi zadatak, to mora da ima neku dobrobit za decu koja ga rade. Oni mogu da daju zadatak, ali na kraju dana, naša je odluka i naše dece da li će ih uraditi."

Dok se odluka Kru porodice možda smatra kontroverznom, učitelj iz osnovne škole u Melburnu, Ričard Blek, je saglasan sa njihovim odnosom prema domaćim zadacima. On ne daje tradicionalne zadatke svojim učenicima, već ih ohrabruje da uče kod kuće, pomažući svojim roditeljima oko pravljenja večere, šetnje psa, da započnu neki projekat pa da kažu odeljenju šta su iz toga naučili.

- Pokušavamo da ih usmeravamo prema njihovim nezavisnim izvođenjem zadataka i želimo da deca kažu: "Ukoliko budem kuvao, da li će mi to pomoći da znam mere, kilograme, grame, mililitre ili litre", rekao je Ričard.