Ovako izgleda tipičan dan u Raki, glavnom gradu Islamske države

Kako prenosi "Gardijan", kada su počeli napadi američke koalicije, aktivisti su upozorili porodice da više ne nose crnu odeću na ulicama i naročito ne na krovovima zgrada, da za njih ne bi misli da su zastave Islamske države.

Možda su i pripadnici Islamske države takođe bile zabrinuti pa su počeli da kreče sve. Centralni trg, gde su ljudi razapinjani i gde su se mnoga okrutna kažnjavanja događala, obojen je u živahne boje – pink, zelenu, belu i zlatnu.

Izgleda da pritisak skupog posla vladavine gradom naterao Islamsku državu da pravi kompromise. Naime, prošlog leta, zločini poput pušenja ili nezatvaranja prodavnice tokom vremena za molitvu bi počiniocima doneli kaznu od nekoliko desetina udaraca.

Međutim, neki pripadnici religiozne policije su vremenom počeli da prihvataju novac kao kaznu kod onih ljudi koji mogu to sebi da priušte.

Ali nije samo novac to što nedostaje pripadnicima Islamske države. Nedostaje im krv za borce ranjene tokom vazušnih napada ili na prvim linijama fronta. Ljudi ne žele da doniraju krv, tako da moraju da daju naknadu. Svako ko dođe na sud dobije uput da ode u bolnicu, da krv i vrati se sa potpisanim papirom da je to učinio. Tek će nakon toga njihov slučaj biti procesuiran.

Muškarce na front a žene u prisilan brak

Oni ne žele da ljudi rade, već da pate, zbog črga će muškarce naterati da se pridruže organizaciji, a žene da se udaju za njihove pripadnike. Pored toga, borci Islamske države stalno konfiskuju vijagru iz apoteka. Mnogi imaju i po nekoliko žena i stalno trže još zarobljenica koje bi postale njihove konkubine.

Grad je postao zatvor za žene mlađe od 45 godina. Režim navodi da one ne smeju da ga napuste jer bi mogle biti silovane u drugim oblastima.

Ženske članice vojnih jedinice dale su saopštenje koje kaže da svaka devojka koja želi da se uda za borca Islamske države treba da nosi beli veo ispod crnog kako bi ih neko kontaktirao. Devojke to možda ne žele zaista da urade, ali neke porodice imaju ekonomske probleme pa su primorane na to.

Kada se neka od njih uda za pripadnika Islamske države onda dođe do drugih problema. Neke čak ni ne znaju prave identitet svojih muževa, samo njegovo ratno ime.

Zavisni od interneta!

Kako je većina bez posla, ljudi uglavnom ostaju kod kuće, gledajući televiziju ili vreme provode na internetu. Obični ljudi ne mogu da žive bez interneta, ali ne može ni Islamska država. Internet je tamo kao heroin, svi su zavisni od njega.

Vreme provode na Fejsbuku ili Whatsapp-u, pošto ne mogu baš da gledaju snimke ili skajpuju jer ne žele da ulaze u probleme sa pripadnicima IS-a koji ponekad na kontrolnim punktovima u gradu proveravaju telefone građana.

Ukoliko pronađu slike ili poruke koje su protivne islamu, sledi kazna.

Deca iz dosade pristupaju džihadistima

Ljudi su zabrinuti zbog svoje dece koja nisu prisiljena da se pridruže Islamskoj državi ali im je veoma dosadno. Nema škole, a IS je zabranio svakom ispod 13 godina da radi. Deca su po ceo dan okružena ljudima koji nose kalašnjikove. Žive u takvom okruženju i na kraju požele da odu u kamp za regrutaciju, tako da je veoma opasno.

Nakon godinu dana pauze, škole us ponovo otvorene ovog meseca, ali profesori su morali da se osude zbog korišćenja "bezbožničkih" udžbenika u prošlosti. Niko nije srećan novim udžbenicima Islamske države. Roditelji se brinu da će njihovoj deci isprati mozak pa ih uglavnom drže kod kuće, prenosi B92.

Nekoliko ljudi drži male škole u svojim kućama i uči decu, ali to je veoma opasno. Iz Islamske države navode da će ubiti svakog učitelja kojeg uhvate da vodi privatnu školu, naročito škole za devojke.

Broj stranaca u Islamskoj državi je šokantan

Niko ne smatra da će Islamska država uskoro biti isterana iz grada jer ih ima previše. Broj stranh boraca u gradu je šokantan. Ne postoji oblast grada bez njih i na desetine kuće je oduzeto i dato njima.

Džihadisti iz drugih država se uglavnom drže u grupama podeljenim po nacionalnosti ili jeziku i nemaju mnogo dodira sa običnim ljudima ovde. I jedni i drugi se plaše druge strane. Ukoliko neko pokuša da razgovara sa strancima, Islamska policija će se pojaviti i pitati ih što ih uznemiravaju ili ih optužiti da su špijuni.

Međutim i stranci su takođe nervozni, možda zato što njihove porodice ili vlade u njihovim zemljama ne znaju gde su oni. Možda su zabrinuti da će njihove fotografije ili prava imena biti objavljeni i da će zbog toga imati problema ukoliko budu želeli da se vrate kući.

Međutim, lako je doći u Raku, teško je iz nje izaći. Kada strani borci dođu u grad prva stvar koja se desi je da im konfiskuju pasoše, a na službama u džamijama Islamska država upozorava ljude da ne daju strancima nova dokumenta.

Nekima bude dosadno kada stignu iz Londona ili Njujorka. Raka nikada nije bio uzbudljiv grad i nema ništa da se radi tako da mnogima opadne entuzijazam. Drugi su jednostavno došli da žive pod kalifatom i ne žele zaista da se bore, pa kada su Islamskoj državi potrebni borci pa pokušaju da ih odvedu na front, oni budu nesrećni.

Islamska država ne može sebi da priušti da ljudi beže i svako ko pokuša da se iskrade je pogubljen u tajnosti. Ubili su nekoliko ljudi u zapadnom delu grada i bacili njihova tela u rupu tok smrad nije postao toliko nepodnošljiv da su morali da ih sahrane.