Овако изгледа типичан дан у Раки, главном граду Исламске државе

Како преноси "Гардијан", када су почели напади америчке коалиције, активисти су упозорили породице да више не носе црну одећу на улицама и нарочито не на крововима зграда, да за њих не би мисли да су заставе Исламске државе.

Можда су и припадници Исламске државе такође биле забринути па су почели да крече све. Централни трг, где су људи разапињани и где су се многа окрутна кажњавања догађала, обојен је у живахне боје – пинк, зелену, белу и златну.

Изгледа да притисак скупог посла владавине градом натерао Исламску државу да прави компромисе. Наиме, прошлог лета, злочини попут пушења или незатварања продавнице током времена за молитву би починиоцима донели казну од неколико десетина удараца.

Међутим, неки припадници религиозне полиције су временом почели да прихватају новац као казну код оних људи који могу то себи да приуште.

Али није само новац то што недостаје припадницима Исламске државе. Недостаје им крв за борце рањене током вазушних напада или на првим линијама фронта. Људи не желе да донирају крв, тако да морају да дају накнаду. Свако ко дође на суд добије упут да оде у болницу, да крв и врати се са потписаним папиром да је то учинио. Тек ће након тога њихов случај бити процесуиран.

Мушкарце на фронт а жене у присилан брак

Они не желе да људи раде, већ да пате, због чрга ће мушкарце натерати да се придруже организацији, а жене да се удају за њихове припаднике. Поред тога, борци Исламске државе стално конфискују вијагру из апотека. Многи имају и по неколико жена и стално трже још заробљеница које би постале њихове конкубине.

Град је постао затвор за жене млађе од 45 година. Режим наводи да оне не смеју да га напусте јер би могле бити силоване у другим областима.

Женске чланице војних јединице дале су саопштење које каже да свака девојка која жели да се уда за борца Исламске државе треба да носи бели вео испод црног како би их неко контактирао. Девојке то можда не желе заиста да ураде, али неке породице имају економске проблеме па су приморане на то.

Када се нека од њих уда за припадника Исламске државе онда дође до других проблема. Неке чак ни не знају праве идентитет својих мужева, само његово ратно име.

Зависни од интернета!

Како је већина без посла, људи углавном остају код куће, гледајући телевизију или време проводе на интернету. Обични људи не могу да живе без интернета, али не може ни Исламска држава. Интернет је тамо као хероин, сви су зависни од њега.

Време проводе на Фејсбуку или Whatsapp-u, пошто не могу баш да гледају снимке или скајпују јер не желе да улазе у проблеме са припадницима ИС-а који понекад на контролним пунктовима у граду проверавају телефоне грађана.

Уколико пронађу слике или поруке које су противне исламу, следи казна.

Деца из досаде приступају џихадистима

Људи су забринути због своје деце која нису присиљена да се придруже Исламској држави али им је веома досадно. Нема школе, а ИС је забранио сваком испод 13 година да ради. Деца су по цео дан окружена људима који носе калашњикове. Живе у таквом окружењу и на крају пожеле да оду у камп за регрутацију, тако да је веома опасно.

Након годину дана паузе, школе ус поново отворене овог месеца, али професори су морали да се осуде због коришћења "безбожничких" уџбеника у прошлости. Нико није срећан новим уџбеницима Исламске државе. Родитељи се брину да ће њиховој деци испрати мозак па их углавном држе код куће, преноси Б92.

Неколико људи држи мале школе у својим кућама и учи децу, али то је веома опасно. Из Исламске државе наводе да ће убити сваког учитеља којег ухвате да води приватну школу, нарочито школе за девојке.

Број странаца у Исламској држави је шокантан

Нико не сматра да ће Исламска држава ускоро бити истерана из града јер их има превише. Број странх бораца у граду је шокантан. Не постоји област града без њих и на десетине куће је одузето и дато њима.

Џихадисти из других држава се углавном држе у групама подељеним по националности или језику и немају много додира са обичним људима овде. И једни и други се плаше друге стране. Уколико неко покуша да разговара са странцима, Исламска полиција ће се појавити и питати их што их узнемиравају или их оптужити да су шпијуни.

Међутим и странци су такође нервозни, можда зато што њихове породице или владе у њиховим земљама не знају где су они. Можда су забринути да ће њихове фотографије или права имена бити објављени и да ће због тога имати проблема уколико буду желели да се врате кући.

Међутим, лако је доћи у Раку, тешко је из ње изаћи. Када страни борци дођу у град прва ствар која се деси је да им конфискују пасоше, а на службама у џамијама Исламска држава упозорава људе да не дају странцима нова документа.

Некима буде досадно када стигну из Лондона или Њујорка. Рака никада није био узбудљив град и нема ништа да се ради тако да многима опадне ентузијазам. Други су једноставно дошли да живе под калифатом и не желе заиста да се боре, па када су Исламској држави потребни борци па покушају да их одведу на фронт, они буду несрећни.

Исламска држава не може себи да приушти да људи беже и свако ко покуша да се искраде је погубљен у тајности. Убили су неколико људи у западном делу града и бацили њихова тела у рупу ток смрад није постао толико неподношљив да су морали да их сахране.