Pas sa najluksuznijom dlakom

Američki koker spanijel je potomak je engleskog kokera, od koga se pomalo udaljio tokom 20. veka. Američki uzgajivači su selekcijom, rađenom prema estetskim kriterijumima, dobili psa namenjenog za društvo.

Rasa je zvanično priznata 1946. godine, a u Francuskoj se pojavila 1956. Američki koker spanijel sačuvao je živost cunjavca, kojom su se odlikovali njegovi preci. U ponašanju ispoljava veliku eleganciju, posebno u hodu, koji ističe njegovu luksuznu dlaku.

Građa

Američki koker spanijel ima glavu koja je dobro razvijena, okrugla sa širokom njuškom, otvorenim nozdrvama i četvrtastom vilicom. Stop je izražen a luk obrva veoma istaknut. Oči su mu okrugle i pune, izuzetno tamne boje i imaju istovremeno blag i inteligentan izraz. Uši su postavljene u visini očiju. Telo ovog psa je četvrtasto i odaje utisak snage. Rep stoji u produžetku linije leđa.

Dlaka

Dlaka je vrlo bujna i bogata po čitavom telu, a naročito po ušima, vratu, grudima, prednjim i zadnjim nogama. Čvrsta je i puna, iako je svilenkasta na dodir. Uglavnom je jednobojna, a može biti i šarena. Koker španijelu potrebno je redovno sređivanje. Iako se ne linja previše, potrebno ga je redovno češnjati, a najmanje dva puta mesečno treba mu čistiti uši, kako ne bi došlo do infekcije.

Može da bude crne, kestenjaste, riđe ili crne boje sa crvenim oznakama, jednobojna ili dvobojna.

Zdravlje

Najveći problem kod američkog kokera je katarakta, glaukom i iščašenje kolena. Manji, odnosno ređi problemi su displazija kukova, ektropion i entropion oka, razne alergije, seboreja i slično. U zadnje vreme, ipak dosta retko se pojavljuje IMHA (Immune Mediated Hemolytic Anemia), skoro uvek smrtonosna, bez ikakvih znakova, poznata pod imenom tihi ubica.

Karakter

Treba naglasiti da američki koker španijel nije radni, lovački pas, već se ubraja u nelovačke, sportske pse. Veoma je odan i treba mu mnogo ljubavi, ali i kretanja, inače će se previše ugojiti. Vrlo je inteligentan, veseo i pas od poverenja. Ponekad zna biti pomalo tvrdoglav. Dobro se slaže sa decom, pa je tako dobar pas za porodice ali i za samce. Prilikom dresure, vlasnik mora biti strpljiv i uporan, i svestan da njegov ljubimac može osetiti svaku promenu u njegovom ponašanju.