Пас са најлуксузнијом длаком

Амерички кокер спанијел је потомак је енглеског кокера, од кога се помало удаљио током 20. века. Амерички узгајивачи су селекцијом, рађеном према естетским критеријумима, добили пса намењеног за друштво.

Раса је званично призната 1946. године, а у Француској се појавила 1956. Амерички кокер спанијел сачувао је живост цуњавца, којом су се одликовали његови преци. У понашању испољава велику елеганцију, посебно у ходу, који истиче његову луксузну длаку.

Грађа

Амерички кокер спанијел има главу која је добро развијена, округла са широком њушком, отвореним ноздрвама и четвртастом вилицом. Стоп је изражен а лук обрва веома истакнут. Очи су му округле и пуне, изузетно тамне боје и имају истовремено благ и интелигентан израз. Уши су постављене у висини очију. Тело овог пса је четвртасто и одаје утисак снаге. Реп стоји у продужетку линије леђа.

Длака

Длака је врло бујна и богата по читавом телу, а нарочито по ушима, врату, грудима, предњим и задњим ногама. Чврста је и пуна, иако је свиленкаста на додир. Углавном је једнобојна, а може бити и шарена. Кокер шпанијелу потребно је редовно сређивање. Иако се не лиња превише, потребно га је редовно чешњати, а најмање два пута месечно треба му чистити уши, како не би дошло до инфекције.

Може да буде црне, кестењасте, риђе или црне боје са црвеним ознакама, једнобојна или двобојна.

Здравље

Највећи проблем код америчког кокера је катаракта, глауком и ишчашење колена. Мањи, односно ређи проблеми су дисплазија кукова, ектропион и ентропион ока, разне алергије, себореја и слично. У задње време, ипак доста ретко се појављује ИМХА (Immune Медиатед Hemolytic Анемиа), скоро увек смртоносна, без икаквих знакова, позната под именом тихи убица.

Карактер

Треба нагласити да амерички кокер шпанијел није радни, ловачки пас, већ се убраја у неловачке, спортске псе. Веома је одан и треба му много љубави, али и кретања, иначе ће се превише угојити. Врло је интелигентан, весео и пас од поверења. Понекад зна бити помало тврдоглав. Добро се слаже са децом, па је тако добар пас за породице али и за самце. Приликом дресуре, власник мора бити стрпљив и упоран, и свестан да његов љубимац може осетити сваку промену у његовом понашању.