VIŠE NEĆETE GLEDATI PIKASOVU GERNIKU ISTO: Ovo je tragična priča koja stoji iza najpoznatije slike

Evropu, oskaćenu ratom od 1914. do 1918. i izdeljenu Versajskim mirom točak istorije je u međuratnom periodu osudio na bes i nerazumevanje. Demokratija i levica su gubile, delom iz gorepomenutih razloga, delom što su SAD, Velika Britanija i Francuska bile radosnije sa desnicom nego sa levicom u kojoj su videli opasnost od sovjetskog komunizma. Cvetali su autoritarni poretci.

Od 1936. u kolo je ušla i Španija. Ne želeći da vidi pobedu i vlast Nacionalnog fronta i radničkih levih snaga, oficiri armije su probali da preotmu vlast. Započeo je rat u kome se zemlja polarizovala na republikance i nacionaliste, koje je vodio Francisko Franko, potonji generalisimus.

Dok su leve pomalo pomagali Sovjetski savez i Meksiko, solidnu pomoć desničarima davali su Hitlerova Nemačka i Musolinijeva Italija. Kraljevina Jugoslavija je zabranjivala svojim državljanima da idu u rat, ali su se mnogi kriomice upućivali na Iberijsko poluostrvo.

DANAS PRELAZE GRANICE K'O OD ŠALE: Evo kako je nekada bilo teško biti ILEGALNI IMIGRANT (VIDEO)

 Međutim, da bi slomili otpor levih, frankovcima je trebala i direktna pomoć saveznika po ideologiji, a ne samo oružje i instruktori.

Na putu ka Bilbau, a time i potpunom zauzimanju severa zemlje, nacionalisti su morali da prođu kroz zemlju nepokornih Baska. Da bi im slomili duh, tražili su vazdušnu pomoć od Nemaca koji su imali moćni Luftvafe.

Hitler je 26. aprila, na vašarski dan, poslao Kondor letačku diviziju, a Italijani "leteće legionare". Cilj je bila Gernika. Nevelik grad i dan danas, ali za Baske izuzetno važan.

U pitanju je sakralno naselje u kome se odgaja sveti hrast Baska, koji se obnavlja vekovima. Namera Franka je bila da uništenjem duhovnog središta Baska slomi njihov moral.

Bombarderi Kondor divizije sručili su smrtonosni tovar i ubili oko 1.600 ljudi, po tvrdnji Baska, dok drugi izvori broj smanjuju do tri stotine.

NEKAD BILO, SAD SE SAMO PRIČA (1): Deset tipova smrtne kazne u prošlosti

Ostale su ruševine u kojima je bilo preko tri četvrtine grada. Od važnijih objekata, preživela je fabrika oružja, gradska kuća i sveti hrast.

Za svetsku kulturnu baštinu bombardovanje, paradoksalno, ima izvanredan značaj. Strahote tzv. tepih bombardovanja grada koji u konačištu nije mogao da promeni ishod rata uticalo je na velikog Pabla Pikasa.

Ovaj tvorac kubizma, likovnog pravca koji je promenio četiri veka dugu dominaciju pravila perspektive koja je ustoličila renesansa, na stotinama miliona ljudi prepoznatljiv način oslikao je strahote uništenja Gernike. Strahote rata uopšte.

NEKAD BILO, SAD SE SAMO PRIČA (2): Deset tipova smrtne kazne u prošlosti