TRAŽE LI RODITELJI PREVIŠE: Posebni uslovi za posao bebisiterke hir ili potreba?
Kriterijumi za posao bebisiterke povećavaju iz dana u dan. Da li je reč o hiru roditelja ili jednostavno potrebi za boljom negom deteta, nije poznato. Ipak, neki nesvakidašnji, ali i krajnje neobični uslovi teraju nas da se zapitamo jesu li oni neophodni i da li je posao bebisitera dovoljno plaćen.
Pre nekoliko dana pojavio se oglas za posao bebisiterke u čijem opisu stoji da devojka koja se javi mora da bude dostupna 24 sata roditeljima deteta, bude dovoljno visoka, u odličnoj fizičkoj formi i sve to za platu od 30.000 dinara.
"Jako mi je bitno da imate dugo i dobro radno iskustvo, a u CV-ju mi napišite i šta ste sve do sada radili sa bebama. I, da, da ne zaboravim, ni slučajno ne smete da budete niski. Znam da niske devojke fizički ne mogu da izdrže ovaj posao", pisalo je u oglasu uz neophodan kodeks: "kratki nokti, kosa u repu, nepušač i bez šminke".
Da čudne kriterijume postavljaju roditelji, doduše nešto drugačije od ovih, u potrazi za dadiljom potvrđuje i Branka Selena, direktor privatnog bebi-servisa "Dečiji osmeh".
"Niko nam nije tražio boju kose ili tako nešto, ali je bilo slučajeva da zahtevaju da se rade testovi na sidu, hepatitise, što su plaćali o svom trošku, ukoliko bebisiterka pristane na to. Bilo je takvih uslova. Gojazne osobe se teško primaju, jer deca moraju da se nose, pa se očekuje da osoba bude u snazi“, ističe Branka.
Svaki roditelj traži pre svega visoko obrazovane, kreativne osobe, bez govornih mana, da su uredne i nepušači, priča Branka. Svaki član ove agencije mora da prođe psihološku proveru, tj. testove ličnosti, koje pravi psiholog koji na kraju daje mišljenje.
Ivana M., koja se ovim poslom bavila tri godine, smatra da su ovi zahtevi preterani, dodajući da se ona sa tim nije susretala.
"Kad uđeš u te porodice, to je kao i svaka druga porodica, sa problemima, sa svakojakim pričama, ti postaješ deo nje. Deliš sa njima svakojake, razne događaje. U suštini, ja nisam imala takvih slučajeva. Radno vreme su uvek poštovali. Radila sam u zavisnosti od toga kad on ide u školu. Nekad 5-6 sati, a nekad četiri. Čuvala sam ga, šetala, radila sa njim domaći, vodila ga kod lekara, hranila...", priča Ivana.
Jedino u tome što je bilo loše, bila je plata, koja je, kako kaže, bila nikakva. Za ovaj posao su je plaćali tada 18.000 dinara, mada smatra da bi realna cena danas bila 30.000 dinara kako bi i roditelji i devojka koja čuva dete bili zadovoljni.
Inače, plata preko agencije iznosi 30.000 dinara za radno vreme od osam sati, dok kod onih osoba koje posao traže sami ili preko određenih internet portala, platu dogovaraju sa roditeljima.
S obzirom na to da se često dešava da se pored uobičajenih obaveza, poput čuvanja deteta, odvođenja u vrtić, hranjenja i šetanja, od zaposlenih traži obavljanje dodatnih poslova, kao što su spremanje hrane za ostale ukućane ili čišćenje, postavlja se pitaje da li je plata od 30.000 dovoljna, čak i ako uzmemo u obzir samo odgovornost koju bebisiterka ima?
