Prevremeni izbori u Grčkoj donose političke promene?

Takođe se veruje da bi ovi izbori mogli bi da budu odlučujući za ostanak zemlje u evrozoni.

Grci izlaze na prevremene izbore budući da parlament te zemlje iz tri pokušaja nije uspeo da izabere novog šefa države, koji bi na toj funkciji zamenio Karolosa Papuljasa, a prema Ustavu, u tom slučaju se raspisuju parlamentarni izbori.

Na izborima učestvuju 18 partija i četiri kolacije. Glavne partije su, pored Sirize, vladajuća konzervativna Nova demokratija (ND), PASOK, Zlatna zora, Komunistička partija, Potami (Reka), Demokratska levica.

Prema juče objavljenom istraživanju javnog mnjenja, Siriza ne prestaje da uvećava svoju prednost u odnosu na druge partije i ND premijera Antonisa Samarasa i ona sada iznosi 5,3 odsto razlike. To istraživanje pokazuje da bi Siriza Aleksisa Ciprasa trebalo da osvoji 36 odsto glasova. Konzervativni evropski parlamentarac Jorgos Kircos u izjavi radiju Dojče vele prognozira četiri moguća scenarija koja čekaju zemlju posle izbora.

"Prva mogućnost - konzervativna stranka, uprkos anketama, pobeđuje na izborima i formira novu koalicionu vladu. Tada bi i privreda doživela polet. Druga mogućnost - pobeđuje Siriza, stvara vladu sastavljenu od levičara i dolazi do raskida s kreditorima. Zbog toga bi bio moguć izlazak iz evrozone", navodi Kircos.

Prema njemu, treća opcija je da pobedi Siriza i da odustane od svoje prvobitno najavljene politike zbog čega bi onda na videlo izašli unutarstranački konflikti.

"I četvrta opcija: formiranje vlade postaje nemoguće, dolazi do novih prevremenih izbora, a mi zbog toga gubimo vreme koje nemamo", upozorava grčki parlamentarac.

Moguća pobeda Sirize posebno zabrinjava takozvanu "trojku" (Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka), budući da je Cipras najavio da će pobeda njegove partije značiti kraj strogih mera štednje na kojima "trojka" insistira. Cipras je rekao da će ta stranka tražiti nove pregovore o grčkom paketu pomoći i otpis velikog dela duga. Zvanična Atina dobila je od kreditora paket pomoći od 240 milijardi evra.

Zvaničnici u Briselu i generalni direktor MMF Kristin Lagard već su poručili da će Grčka, ako Siriza dođe na vlast, morati da otplati pomoć odobrenu za vreme dužničke krize i nastavi sa reformama. Pobeda Sirize mogla bi da označi početak političkih potresa ne samo u Grčkoj, nego u mnogim evropskim državama gde populističke partije žele da započnu vlastitu kampanju protiv mera štednje. To je slučaj sa španskom partijom Podemos (u prevodu - Možemo) koja je sa Sirizom ujedinjena u stavu da treba da se odbace nametnute mere štednje, ali i u čvrstoj borbi protiv korupcije u njihovim zemljama.

Generalni sekretar Podemosa Pablo Iglesijas napisao je na svom Tviter nalogu: "2015. će biti godina promene u Španiji i Evropi. Počećemo u Grčkoj. Idemo, Aleksis, idemo" - stoji u poruci podrške lideru Sirize.