PRIČA O DVE SESTRE KOJA POTRESA SRBIJU: "Mogu ja da ne jedem, pomozite sestri"
Jedna zdravstvena radnica iz Kragujevca podelila je na svom fejsbuk profilu priču koja ledi srce, priču o dve sestre koje su rano spoznale surovost života.
"Ne pišem o poslu jer radeći u urgentnoj službi svega ima osim lepih stvari", počinje svoju priču ova bolničarka.
"Dnevna smena, prvi teren, onesvešćena devojčica od 14 godina u osnovnoj školi na času fizičkog. Rotacija, vožnja na crveno, obilaženje auta, stižemo za 4,5 minuta na lice mesta.
Utrčavamo sa svom opremom, vidimo bledu mršavicu koja stidljivo sedi na stolici i gricka makovnjaču. Bude nam drago, bio je u pitanju kolaps , dobro da nije nešto gore. Proverimo sve vitalne parametre, bolje je. Pitamo je za doručak , kaže da nije doručkovala, objašnjavamo da mora, naročito kada ima prvi čas fizičko..."
Ne pisem o poslu jer radeci u urgentoj sluzbi svega ima osim lepih stvari ,tacnije ima ponekad ,ali sve manje i...Posted by Maja Paunović on Monday, November 2, 2015
Gorko saznanje
"Onda kreće priča, koja ubija i dovodi do pitanja: Kada smo stigli do ponora ?! Devojčici majka ima multipli sklerozu, bila je učiteljica, sada je polupokretna, na stalnim terapijama i ne može da radi. Ima sestru od 12 godina .Otac ih je ostavio kada se majka razbolela i one su prepuštene same sebi. Usred zime u školi su bez jakne i u letnjoj garderobi. Deca iz razreda skupljaju novac da im kupe doručak, garderobu, ali one nikad ne kukaju, nikad ne kažu da im je hladno, da su žedne, gladne, sretne su što imaju majku i smatraju da treba da trpe i žive tako.
Pozivamo njenu mlađu sestru da bude uz nju pošto se uplašila, da ima nekog pored, sebi bliskog. Ulazi devojčica od 12 godina na vrata, spušta se na kolena i počne da je ljubi i grli sva uplakana, ponavljajući "Biće ti bolje, ne plaši se".
"Neka, mogu ja da ne jedem"
Plaču obe, okrećem glavu na stranu, jer shvatam da mi idu suze, plačem, gledam da me ne vide, sramota je zarad posla koji radim, priberem se, osmehnem, pitamo sestru da li je jela, a ona kaže: "Neka, dobro je meni, nema veze, mogu ja da ne jedem, pomozite sestri", piše u statusu koji je rasplakao mnoge.
"Ugrizem se za usnu da mi ne krenu suze opet. Socijalna služba, sve ustanove, nisu našle za shodno da ovoj porodici pomognu. Pitam se za šta su ova deca kriva...
Vozimo sestru do bolnice da bude neki dan na pedijatriji, mlađa je ispraća u suzama, a meni ostaje teret u grudima. Nema dalje ,ovo je zlo", napisala je potresena Kragujevčanka.
Koliko je ovakvih priča u Srbiji?
